"EU nudila Rusiji da gasovodom zaobiđe Srbiju"

Kako navodi prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, on je to saznao od ruskih kolega.

Dačić je, posle razgovora sa predsednikom Upravnog odbora Gasproma Aleksejem Milerom, naglasio da toliko licemerje od funkcionera u Briselu nije mogao ni da zamisli, jer su oni bili glavni koji su učinili sve da propadne projekat Južni tok.

''Generalno, kada ruski gas treba da ide za Srbiju, to je onda politički problem, a kada treba da ide za zapadnu i severnu Evropu, onda je to ekonomija koja nema veze sa politikom", predočio je Dačić.

"Ako je tačno ovo što sam danas čuo, to zaslužuje veoma ozbiljne razgovore sa Evropskom komisijom, o njihovom odnosu prema Srbiji, prema interesima Srbije i građanima Srbije", naglasio je Dačić.

Dačić je naveo da je u razgovoru sa Milerom još jednom potvrđena opredeljenost Srbije za nastavak saradnje sa ruskim energetskim gigantom i podsetio da je čitava Srbija bila razočarana zbog propasti projekta izgradnje gasovoda Južni tok, koji je za našu zemlju bio od životnog interesa.

Imajući u vidu da će krajem 2019. biti pekinut transport ruskog gasa preko Ukrajine ka Evropi i da to znači i prekid snabdevanja za Srbiju, Dacić je preneo da je danas saznao dva veoma značajne stvari, od kojih je jedna o "Istočnom prstenu".

Napominjući da je Srbija i dalje zaiteresovana za mogućnost snabdevanja ruskim gasom, Dačić je iz razgovora sa Milerom i njegovim saradnicima preneo da će krajem jula biti započeto postavljanje cevi u Crno more prema Turskoj za budući gasovod "Turski tok".

"Miler mi je rekao da će sutra sa grčkom vladom potpisati Memorandum o formiranju zajedničkog preduzeća o distribuciji gasa, što govori o tome da ipak postoje neki realni obrisi o tome da bi taj budući gasovod mogao da ide preko Turske, Grčke, Makedonije, Srbije i dalje prema Mađarskoj i Austriji", preneo je šef delegacije Vlade Srbije.

Dačić je rekao da bi to mogao da bude nastavak projekata koji je Srbija započela sa Ruskom Federacijom u prethodnom periodu, u kome su formirana zajednička preduzeća i da je od svih država, naša zemlja tu najdalje odmakla.

Delegacija Vlade Srbije, u kojoj su bili prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, ministri finansija i privrede, Dušan Vujović i Željko Sertić, razgovarala je i sa ruskim ninistrom energetike Aleksandrom Novakom, koji je kopredsedavajući Mešovitog komiteta za saradnju Srbije i Ruske Federacije, napominjući da je on (Dačić) drugi kopredsedavajući u ime srpske strane.

"Razgovarali smo o sednici Mešovitog komiteta. Konstatovali smo da je prošle godine obim spoljnotrgovinske razmene bio najpovoljniji za Srbiju u proteklih pet, šest godina, jer je dostigao skoro 3,5 milijarde dolara, ali je mnogo važnije da je došlo do povećanja srpskog izvoza u Rusku Federaciju", naveo je Dačić.

Prvi potrpredsednik vlade je preneo da je u razgovoru sa Novakom bilo reči o daljoj liberalizaciji spoljno-trgovinskog režima, odnosno, o mogućnosti da već od avgusta, kako je sam Novak rekao, dobiju pozitivne odluke zemalja - članica Evroazijske ekonomske unije (Rusija, Belorusija i Kazahstan) o određenim kvotama za izvoz automobila u Rusiju i o siru proizvedenom u Srbiji, kako bi se taj izvoz mogao realizovati u drugoj polovini godine.

Sa ministrom Novakom razgovarali smo i o potrebi da se reši pitanje odobravanja radnih dozvola za građane Srbije koji rade u Ruskoj Federaciji, imajući u vidu da su oni često žrtve kriminalnih radnji poslodavaca koji ih dovode bez legalnih dokumenata i dozvola i uvlače naše radnike u prekršaj, kazao je potpredsednik Vlade Srbije.

"Tu će biti ozbiljnih razgovora naših ministarstava, pre svega Ministarstva za rad sa ruskim kolegama", najavio je Dačić.

Sutra predstoje razgovori o aranžmanima za snabdevanje gasom za srpske preduzeća, kao i političkim temama sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim. Očekuje se da će se učesnicima Međunarodnog ekonomskog foruma obratiti i ruski predsednik Vladimir Putin.

Forum u Sankt Peterburgu, koji se održava od 18. do 20. juna, pod devizom "Vreme je za akciju: zajedničnim snagama ka stabilnosti i rastu", okupio je više od 1.600 kompanija, od kojih su 840 inostrane.