Srbima redovnost plate važnija od iznosa

Kreiranje dobrog motivacionog sistema zarada je važna funkcija upravljanja ljudskim resursima i treba da se posmatra kao način upravljanja ponašanjem i zalaganjem ljudi, a ne samo kao računovodstvena stavka, zaključak je regionalne konferencije "Zarade i modeli nagrađivanja" održane u Beogradskoj bankarskoj akademiji.

"Konferencija je izazvala veliko interesovanje privrednika i pokazala da su zarade mnogo kompleksnije od posmatranja samo iz troškovnog ugla, tu je čitav splet faktora i oblasti koje treba uzeti u obzir o čemu je bilo dosta govora u ova dva dana", kazala je Tanjugu Živka Pržulj sa Beogradske bankarske akademije.

Pržulj je naglasila da u obzir treba uzeti psihološke, socijalne, zakonske, ekonomske, kulturne i druge faktore koji moraju da se uzmu u obzir i izbalansiraju.

Ovaj skup, kako je istakla, okupio je ljude iz raznih profesionalnih branši, oblasti i praktično otvorio mnoga pitanja koja bi trebalo u ovoj zemlji i društvu a posebno u privredi imati u vidu da bi se na zarade gledalo ne kao na trošak, već kao na investiciju.

Profesor Ekonomskog fakulteta Nebojša Janićijević rekao je da visina plate nije najvažniji faktor zadovoljstva radnika u Srbiji, ali njena redovnost ponekad jeste.

On je naveo da je u Srbiji zastupljena takozvana ženska kultura koja vrednuje kolektivizam, sigurnost, pripadanje, odustvo konflikta, ugled i čast.

To znači da zaposleni više vrednuju te stvari od materijalnih vrednosti, pa tako i u poslu, više im znače pohvale, pogodnosti, beneficije i socijalni kontakt, nego isključivo novac, rekao je Janićijević na skupu koji je organizovala Mreža za poslovnu podršku, a čiji je medijski pokrovitelj bila agencija Tanjug.

Kada je reč o platama, u našem društvu je još uvek prihvatljivije nagrađivanje po osnovu staža, veština i kompetencija, dok je učešće stimulacija u primanjima nisko, i iznosi 20 odsto, retko do 30 odsto, rekao je Janićijević.

Dr Jovan Ničić rekao je da postoji desetak ozbiljnih metoda ocenjivanja učinka koji je preduslov nagrađivanja.

"Ne postoji jedna najbolja metoda, ali se pokazalo koja je najgora - a to je samoocenjivanje", naveo je Ničić, uz napomenu da se samoocenjivanje može kombinovati sa drugim metodama.

On je istakao da su ocenjivači, koji su najčešće neposredni rukovodici, najodgovorniji i da nijedan metod ne može da bude zamena za kvalitetan kadar.

"Jako je bitno da kriterijumi budu dobro definisani, a ocenjivači ekstremno dobro obučeni...Sistem ocenjivanja uspeva ukoliko ga zaposleni prihavataju", kazao je Ničić.

Na skupu se moglo čuti i da u Srbiji oko 650.000 zaposlenih prima zarade sa zakašnjenjem, dok oko 50.000 njih ne prima nikako. Svega 17.000 privatnih preduzeća isplaćuje zarade redovno.

Stručnjaci navode da ima dosta učešća i odlučivanja o iznosu plate po nekoj individulanoj proceni, ugovoranjem sa pojednicima.

Tamo gde postoje kriterijumi, sistemi zarade su bazirani uglavnom na školskoj spremi, i na poziciji organizacije, a nisu vezani za poslove, kompetencije i rezultate, a sve to zaključuju, utiče demotivaciono na radnike.