Srpska dijaspora sve mlađa i veća

Podaci pokazuju da je srpska dijaspora poslednjih godina sve mlađa, jer je prosečna starost onih koji su svoju sreću, a pre svega radno mesto, potražili u inostranstvu – 34,7 godina.

Oni na privremenom radu ili boravku u inostranstvu su skoro osam godina mlađi od prosečne starosti stanovništva u Srbiji, koja prema poslednjem popisu iznosi 42,2 godine. U Srbiji živi i 234.932 lica koja su povratnici s rada u inostranstvu. U studiji “Srbija u procesu spoljnih migracija”, autora Vladimira Stankovića, ukazuje se da muškarci u većem procentu odlaze u inostranstvo u odnosu na žene, mada se razlika sve više smanjuje. Tako trenutno je u dijaspori 53,4 odsto muškaraca i 46,6 odsto žena.

Posmatrano po zemljama prijema više od polovine spoljnih migranata Srbije boravi u Evropi. Tako ih je u Austriji 22,5 odsto, Nemačkoj 17,9 , Švajcarskoj 13,1 odsto... S druge strane, polovina od ukupnog broja povratnika iz inostranstva je takođe iz tih istih evropskih država.

“Iako internacionalna migracija radne snage nije samo fenomen naših dana, ipak u poslednjih pet decenija ova pojava je dobila neslućene kvantitativne razmere. Ako bismo se za trenutak poslužili istorijskom analogijom, kao pandan drevnoj velikoj seobi naroda mogli bismo savremenu međunarodnu migraciju da nazovemo “velikom seobom radnog naroda”, koja po stepenu mobilnosti ne zaostaje za svojim prauzorom”, ocenjuje Stanković.

Najveći udeo u ukupnom stanovništvu lica na radu ili boravku u inostranstvu bio je 2002. – 5,3 odsto. Kao i u prethodnim popisima, najveći udeo u odlasku u inostranstvo ima stanovništvo centralne Srbije.

Kretanje relativnih udela vojvođanskih spoljnih migranata u ukupnoj populaciji Vojvodine je, manje-više suprotno istovrsnom kretanju na nivou Srbije. Naime, vojvođanski spoljno-migrantski udeli iz godine u godinu idu silaznom linijom, s izuzetkom 2002, kada se beleži jednoprocentni skok.

Prema popisu iz 2011. iz Vojvodine je na radu u inostranstvu bilo 50.328 stanovnika, a četiri decenije ranije čak 70.493. U isto vreme, broj spoljnih migranata u centralnoj Srbiji pet puta je veći od Vojvođana koji su bolji život potražili u nekoj drugoj državi.

U poslednje četiri decenije znatno se promenila i obrazovna struktura onih koji odlaze u inostranstvo. Tako su prema popisu iz 1971. zemlju najređe napuštali oni s višom ili visokom školom, dok ih je po poslednjem popisu iz 2011. bilo 11 puta više ili 41.185 lica. Statistika beleži i da je šest puta manje onih bez škole ili sa nepotpunom školom koji su otišli u inostranstvo, a takvih je najviše iz južne i istočne Srbije.

U potragu za boljim životom u poslednje dve decenije odlučuju se najpre stanovnici gradskih zona, a “odliv mozgova” najintenzivniji je iz beogradskog regiona. Od 12.000 studenata koji su u inostranstvu, čak 32 odsto je iz Beograda.

“U fokusu pažnje domaće i stručne i šire javnosti nalazi se “odliv mozgova”, odnosno odlazak visokoobrazovanog stanovništva u inostranastvo, s obzirom na to da se pretežno radi o mlađim ljudima u čije školovanje je država uložila značajna sredstva”, kaže Stanković.

On smatra da ova pojava ima vrlo negativan uticaj na ekonomsku i demografsku situaciju u Srbiji, ali, po nama, još pogubnije posledice prouzrokovala je upravo migracija manuelne radne snage. Rezultati tih stihijskih i obilnih odliva jeste demografska devastacija ruralnih područja Srbije, pogotovo brdsko-planinskih i pograničnih.

“O raširenosti depopulacije na seoskim prostorima najuverljivije svedoči podatak da je u 2012. bilo 81,3 odsto naselja sa negativnim prirodnim priraštajem”, ocenio je Stanković.