"Ne koristite kredite, otkažite ih"

"Razgovaramo sa vlastima u Srbiji, kako bi se, gde god da je to moguće, otkazali krediti koji se ne koriste, ili kako bi se taj kredit prebacio na druge, hitnije projekte", rekao je Patrone i podsetio da je problem i to što je država ovako u obavezi da plaća određenu naknadu za novac koji joj je odobren, a nije iskorišćen.

On je precizirao da je, od ukupno 3,5 milijarde evra koliko su međunarodne finansijske institucije odobrile Srbiji za različite projekte, samo krediti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) iznose više od 800 miliona evra. Da bi ti krediti bili otkazani ili preusmereni, objašnjava Patrone, prvi korak je da Vlada Srbije to traži od kreditora. "Vlada Srbije bi morala da traži otkazivanje ili prenamenu kredita, a mi bismo rado izašli u susret. To bi onda oslobodilo fiskalni prostor za državu, ili bi mogla taj novac da koristi u druge svrhe", rekao je Patrone.

Za razliku od države kojoj su krediti dostupni, privreda Srbije ima problema da obezbedi finansiranje, smatra Patrone. Paradoksalno je, kazao je on, da je bankarski sektor veoma likvidan, ali da preduzeća imaju otežan pristup kreditima.

"Mikro firme imaju najviše problema da obezbede različite izvore finansiranja, a one imaju i najteži pristup kreditima", rekao je Patrone i napomenuo da je lizing, recimo, veoma dobar način da se finansiraju kompanije, ali nije toliko zastupljen u Srbiji koliko bi mogao da bude.

Generalno, nizak stepen raspoloživog finansiranja utiče i na to da firme ne ulažu u imovinu, dok banke navode da je glavni razlog to što teško odobravaju kredite preduzećima, zato što su slabo kapitalizovana, kazao je direktor kancelarije EBRD u Beogradu. Najveći problem u takvoj situaciji su, međutim, firme koje uopšte više ne vraćaju kredite, i što je udeo nenaplativih zajmova u Srbiji, takozvanih NPL-ova, jako visok - oko 23 odsto od ukupnog broja odobrenih kredita.

"Neophodno je i da se kompanije koje su se zadužile a sada ne otplaćuju kredit, restrukturiraju. Samo tako će i banke imati tržište kada se oslobode loših kredita", rekao je Patrone i ocenio da bi trebalo realno sagledati i poziciju banaka i poziciju preduzeća.

Komentarišući to što privatni investicioni fondovi mahom nude malo novca za otkup NPL-a, i zato banke nisu voljne da ih prodaju, Patrone je kazao da odgovor na pitanje koji je iznos adekvatan za portfolio loših kredita zavisi od konkretnog slučaja.

On je podsetio da se Vlada Srbije, vezano za ovaj problem, takođe konsultuje i sa Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom, a da je EBRD prošle godine, u tom smislu, sarađivala sa nadležnim Ministarstvom privrede i Privrednom komorom Srbije. "Ideja je bila da se angažuje i privatni sektor koji bi otkupio loše kredite, ali da se na to nikako ne troši novac iz budžeta", rekao je on.

"Neke kompanije koje ne otplaćuju kredit je moguće restrukturirati, a neke nije, i zato onda nije ista ni situacija sa NPL-ovima", objasnio je on.

EBRD će, zajedno sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama, dodaje on, pokušati da pokrene dijalog o tome da se stvore uslovi za to da se firme ne drže dugo u predstečajnoj fazi, jer to nije interes ni banaka, ni kompanije, niti samog ekonomskog sistema države, ali u krajnjoj liniji, ne ide u prilog ni zaposlenima u toj firmi.