Naše banke otpuštaju tiho i pomalo

Plata odlična, posao naporan, ali došla tranizicija, pa mora da se radi, nema druge.

Maturanti su hrlili na fakultete koji školuju buduće bankare. A onda je došla globalna kriza. Banke su počele da smanjuju broj zaposlenih. Ta tendencija nije se zaustavila do danas, bila je samo više ili manje izražena. Sutra će opet biti isto jer preostale državne banke čeka privatizacija, a tu su odmah i socijalni programi. Više banaka osnovanih stranim kapitalom najavilo je racionalizaciju. Danas u bankarskom sektoru Srbije radi oko 25.000 ljudi. Broj se svake godine smanjuje. Ne tako davno, krajem 2012. godine, u bankama je bilo zaposleno 28.395 ljudi.

Gubitak radnih mesta u bankarskom sektoru posebno se osetio kada su banke u državnom vlasništvu izgubile dozvolu za rad, odnosno kada im ju je ukinula Narodna banka Srbije. Svi se još sećaju gašenja Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke Beograd. Istu sudbinu nije izbegla, zbog gubitaka i lošeg poslovanja, ni Univerazal banka, osnovana privatnim kapitalom. Od kuća osnovanih stranim kapitalom s tržišta je otišla KBC banka. Tada je bez posla ostalo više od dve hiljade bankara.

Predsednica Sindikata zaposlenih u bankama i osiguravajućim kućama i drugim finansijskim organizacijama – BOFOS Mara Erdelji kaže da su kod njih ostale mahom banke koje su privatizovane. Tu je još situacija i dobra jer postoje sindikati. U mnogim bankama osnovanim stranim kapitalom i nemaju tu organizaciju. Radnici su prepušteni volji poslodavaca. Ona ističe da se trenutno ne susreću s velikim otpuštanjem radnika, ali svaki dan se odlazi malo-pomalo.

"Menadžeri i drugi zaposleni u bankama imaju sve više posla, zahtevi poslodavca su sve veći, a s njima i stres", kaže Mara Erdelji. – Sve je više starijih radnika koji imaju nekoliko godina od penzije a koji se dobrovoljno javljaju za otpremnine i odlaze da s tim novcem prežive i sačekaju penziju.

Ona napominje da je nedavno privatizovana Čačanska banka te da tu sledi racionalizacija i socijalni program. Privatizaciju očekuje i Komercijalna banka pa samim tim i racionalizaciju poslovanja, gde je obavezan deo opet socijalni program.

Osim BOFOS-a, deo zaposlenih u toj branši okuplja i Sindikat finansijskih organizacija Srbije. Tu su mahom novije banke.

"Krediti se u Srbiji teže uzimaju i vraćaju", kaže član Republičkog odbora tog sindikata Slobodan Mihajlović. – To nije ambijent u kojem će se zapošljavati novi službenici, menadžeri. Ukoliko tu stvari ne počnu da se menjaju, i banke osnovane stranim kapitalom će uraditi racionalizaciju rada. Takvih najava već ima, ali ne i konkretnih planova.

Izvesno je da će te uštede obuhvatiti i gašenje radnih mesta. Kada nije bilo stečaja cele banke, najviše ljudi gubilo je posao kada su se gasile poslovne jedinice, filijale ili ekspoziture. To je posebno bilo problem u manjim mestima i varošicama, gde je teško naći bilo kakav posao, a kamoli tako dobar kao u banci koja je ovde došla iz razvijenih zemalja.