Hoće da zaposle 350, država ne da

Ti kadrovi su već duže od godinu potrebni kragujevačkoj fabrici koja više ne može da odgovori svim zahtevima inostranih kupaca.

Država, naime, Zastavu oružje i ostale fabrike odbrambene industrije Srbije (Krušik - Valjevo, Sloboda - Čačak, Prvi partizan - Užice, "Milan Blagojević" - Lučani i Prva iskra - Barič), inače vodeće izvoznike, tretira jednako kao javna preduzeća koja su korisnici budžetskih sredstava, i otuda im ne dozvoljava da zapošljavaju radnike. "Mi ne trošimo, već donosimo novac. Imamo tražene i profitabilne artikle, uspešno proizvodimo, izvozimo, unosimo devize u državu, a nikako da dobijemo saglasnost za prijem novih radnika", jada se direktor Zastave oružja Milojko Brzaković.

U Sindikatu oružara upozoravaju da će zabranom zapošljavanja biti ugrožen kontinuitet proizvodnog procesa u toj fabrici, a time i realizacija brojnih ugovora sa inostranim partnerima.

Podsećaju, takođe, da su ugovori Zastave oružja, koja izvozi u pedesetak zemalja - od Evrope, Afrike i Azije, preko Južne i Severne Amerike, do Novog Zelanda i Australije, "teški" oko 80 miliona dolara i da su za pešadijsko naoružanje ponovo zainteresovani Ujedinjeni Arapski Emirati, koji žele da ugovore dugoročne poslovne aranžmane, vredne nekoliko desetina miliona dolara.

I Amerikanci traže dodatne isporuke lovačko-sportskog oružja, a za veće količine tog oružja zainteresovani su i kupci iz Kanade i Australije. Interesovanje za Zastavino lovačko oružje, tvrde u toj fabrici, raste i u zemljama EU, pre svega u Mađarskoj, Češkoj, Španiji, Nemačkoj i Slovačkoj, što najavljuje povratak na evropska tržišta.

Da bi ispunila sve obaveze prema inostranim partnerima, Zastavi je, pored nekoliko stotina radnika, neophodna i nova proizvodna oprema. Država, kao većinski vlasnik fabrika odbrambene industrije Srbije, najavila je da će u modernizaciju domaće vojne industrije da uloži 60 miliona evra. Od toga Zastavi, kao i ostalim fabrikama OIS, do sada nije stigao nijedan evro.

"Nas ograničavaju i kapaciteti fabrike. Neophodna nam je savremena oprema, posebno CNC mašine, u šta treba investirati između sedam i osam miliona evra. Uputili smo svojevremeno zahtev Vladi Srbije i Ministarstvu odbrane, tačno definisali i projekte na čijoj bi se realizaciji koristila ta oprema, ali još nismo dobili odgovor", ističe direktor Brzaković.

Ali deficit radne snage i savremene opreme nisu jedini problemi sa kojima se suočavaju fabrike odbrambene industrije. Kao mač nad glavama zaposlenih u toj industriji stoji najavljena privatizacija 49 odsto državnog kapitala, predviđena Nacrtom zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Odmah po okončanju javne rasprave, oglasili su se zajedničkim saopštenjem, sindikati fabrika OIS, i poručili da imaju primedbe na pojedine odredbe novog zakonskog rešenja. Primedbe se uglavnom odnose na način transformacije preostalog dela društvenog kapitala u vojnim fabrikama, čija se zajednička vrednost procenjuje na oko 7,5 milijardi dinara, a još više na najavljenu prodaju 49 odsto državnog kapitala u preduzećima OIS, i to ekskluzivno inostranim investitorima.

Predstavnici Sindikata protive se delimičnoj privatizaciji (dokapitalizaciji) preduzeća domaće odbrambene industrije, odnosno prodaji 49 odsto kapitala srpskih vojnih fabrika potencijalnim inostranim ulagačima, jer smatraju da bi to moglo da ima "kobne posledice" po budućnost tih firmi, ali i bezbednost zemlje.

Predsednik Sindikata Zastave oružja Dragan Ilić tvrdi da će, ukoliko društveni kapital u vojnim fabrikama do kraja 2015. ne bude besplatno podeljen radnicima, završiti u državnom Akcijskom fondu, te da će inostrani investitori moći da ga preuzmu kupovinom akcija na berzi.

Ako film vratimo nekoliko godina unazad, videćemo da najavljena prodaja dela kapitala domaćih vojnih fabrika nije prva inicijativa te vrste. Naprotiv, 2008. u svojevrsnu javnu raspravu bio je pušten predlog zakona o odbrambenoj industriji Ministarstva odbrane Srbije, kojim je, između ostalog, bila predviđena i mogućnost prodaje kapitala srpskih vojnih fabrika inostranim kompanijama i ulagačima. U to vreme je, kao mogući strateški partner Zastavine fabrike oružja, pominjana i američka kompanija Dženeral dajnamiks.

Ovaj predlog zakona je iznenada povučen, uz obrazloženje da je reč o radnoj verziji koja nije namenjena javnosti. Početkom minule decenije, preciznije 2002, bila je pokrenuta inicijativa o podeli pojedinih fabrika na delove sa vojnim i civilnim programima, pri čemu bi ovi drugi bili ponuđeni potencijalnim kupcima. Ni ta inicijativa nije zaživela.

U delu stručne javnosti preovlađuje stav da je delimična privatizacija, odnosno dokapitalizacija preduzeća vojne industrije možda najbolji, ako ne i jedini način za modernizaciju vojnih fabrika, što je preduslov za konkurentsku poziciju na svetskom tržištu. Nekadašnji generalni direktor Zastave oružja Dragoljub Grujović ukazuje na to da je tehničko-tehnološko zaostajanje domaće privrede ostavilo velikog traga i na odbrambenoj industriji Srbije. Utoliko pre su dodatne investicije neophodne.

Zastava oružje najveći je poreski dužnik među aktivnim preduzećima na kraju 2014. godine sa dugom od 7,57 milijardi dinara.