Sigurna zarada kroz obveznice

Odnedavno, pojedini gradovi u saradnji sa dve banke, Inteza i Unikredit, izdali su obveznice za finansiranje više projekata, a kamata na evre koju nude iznosi šest odsto godišnje. Ako se kupuju zapisi države zarada je od 2,5 do 3,5 odsto takođe na godišnjem nivou.

To je znatno više od bankarskih kamata, koje trenutno kod većine banaka iznose od 1,25 do 1,50 odsto i imaju tendenciju pada. I na tako mali prinos plaća se porez od 15 odsto. Kod dinara kamata je veća - oko osam odsto i nema poreza, ali naši građani vrlo malo štede u domaćoj valuti.

Pojedini gradovi uz pomoć banaka emituju vrednosne hartije za finansiranje lokalnih samouprava, odnosno njihovih određenih projekata. To su do sada učinile Inteza za Šabac i Unikredit za Staru Pazovu. Jedna obveznica vredi 10.000 dinara, obračunato u evrima. Građani malo znaju o ovoj vrsti štednje, ali su, ipak, zapisi koji su do sada emitovani prodati.

"Otvara se jedno novo tržište za štednju koja donosi bolji prinos nego u samim bankama. To je novina na našem tržištu, ali u svetu postoji odavno. Takođe, ovaj vid štednje je dobar za krupne štediše, odnosno na većim iznosima se više i zaradi. Kod nas ovo tržište tek oživljava, za sada je mali broj gradova, odnosno banaka koje emituje obveznice. Građani koji žele da na ovakav način štede trebalo bi da imaju malo više finansijskog znanja", kaže Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Kako kažu u Intezi, postoji veliko interesovanje, s obzirom na to da je ovo novi proizvod na našem tržištu, a građani su investirali 25,67 miliona dinara, dok su firme kupile obveznice u vrednosti 374,3 miliona dinara. Takođe, sa ovim zapisima može da se trguje i na berzi.

Kada su u pitanju obveznice države, tu ulozi, prema propisima, moraju da budu veći. Da bi se uopšte došlo u posed zapisa, potrebno je da se uloži najmanje 5.000 evra, ili 500.000 dinara. Odnosno, kupac minimalno mora da kupi zapis u toj vrednosti.

Za zapise u evrima godišnja kamata je sada 2,5 odsto a kod dinara 8,4 odsto. Za dugoročnije zapise kamata raste. Tako se, recimo, za evro uložen u zapise na dve godine dobija 3,5 odsto. Ta kamata dobija se po roku dospeća kao i štednja. Zapisi dolaze na naplatu kada istekne rok na koji su emitovani.

S obzirom na to da ogromna većina štediša na prvo mesto stavlja sigurnost, kupovina akcija i ulaganje u investicione fondove za njih nije baš nešto što obećava siguran prihod na duge staze. Ali to je mogućnost koja dosta pruža. Radi se o trezorskim zapisima, koje emituje Republika Srbija. Kamate su 2,45 odsto godišnje kod evroobveznica, a oko 8,4 odsto kod dinarskih. Poreza ovde nema ne samo za dinare već ni za hartije nominovane u evrima.