Labus: Šta kad špekulanti odu?

Labus je na Biznis forumu na Kopaoniku na panelu o strategiji ekonomskog pravca kazao da je Srbija aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom sklopila dobar i obiman program koji uključuje konsolidaciju finansijskog sistema, javnih preduzeća i bankarskog sistema.

On je rekao da je jedna od dilema da li bi za stanje ekonomije koje ima Srbija bilo efikasnije da Narodna banka Srbije vodi politiku ciljanog nivoa kursa, odnosno ciljanog fluktuirajućeg kusa. Labus je predočio da postoji mogućnost da se u Srbiju slije dosta špekulativnog kapitala, usled odluka Evropske centralne banke da emituje novac za kupovinu državnih hartija od vrednosti i da treba razmišljati šta će se desiti kad se taj špekulativni kapital povuče.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević je kazao da su u Srbiji i dalje loši makorekonomski pokazatelji, a pre svega zbog lošeg privrednog ambijenta i nedostataka investicija.

Po njegovoj oceni velike mane su česte promene fiskalne politike u poslednjih nekoliko godina, a delom je tome doprinela i politička nestabilnost.

On je podsetio da je od 2011. promenjeno pet ministara finansija i sedam ministara privrede.

Radosavljević je kazao da su i pored tri fiskalne konsolidacije u poslednje dve godine i povećanja poreskih stopa, poreski prihodi ostali kao i pre toga.

"Po privlačenju stranih direktnih investicija od 2007. do 2013. godine od Srbije su u regionu gori samo Bosna i Hercegovina i Makedonija", istakao je on i dodao da je po brzini rasta javnog duga od Srbije gora samo Rumunija.

On je ukazao i da je loše što rastu samo kamate na otplatu državnog duga i subvencije.

Javna preduzeća najveći problem s MMF

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić ocenio je da će najveći problem u realizaciji programa sa MMF-om biti reforma javnih preduzeca i istrajnost u sprovođenju celog paketa.

"Postojaće mnogo problema da se normalizuje situacija sa javnim preduzećima. Zato je potrebna pomoć države, ali i napuštanje partijskih struktura i dolazak kompetentnih ljudi", ocenio je on u izjavi Tanjugu.

On je naveo da će u meri u kojoj budemo uspeli da reformišemo javna preduzeća i fiskalna konsolidacija biti mnogo lakša.

"Sa druge strane je veoma važno da stvaramo uslove za razvoj privatnog sektora, a to je pre svega pitanje malih i srednjih preduzeća i stvaranje što bolje poslovne klime", naveo je on.

Kombinacija te dve stvari je, kako je rekao, suština strukturnih reformi u Srbiji, ali i preduslov za obezbeđivanje privrednog rasta.