Ratari, registrujte prskalice

To je najavio profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Dragan Sedlar.

On je, na marginama osmog po redu seminara savetodavaca Poljoprivredne savetodavne službe AP Vojvodine koji se održava u Subotici, rekao novinarima da će poljoprivrednici, kao što jednom godišnje na tehnički pregled voze motorna vozila, morati da kontrolišu prskalice i orošivače jednom u tri godine.

Prema njegovim rečima, već je formirana 31 mobilna stanica koje će raditi kontrolu, čine ih stručnjaci iz Poljoprivrednih stručnih službi i Srednjih poljoprivrednih škola, a u organizaciji Poljoprivrednih fakulteta iz Novog Sada i Beograda.

"Oni će već u narednim danima da izađu na teren i da rade dobrovoljnu inspekciju. Ja bih pozvao sve poljoprivredne proizvođače da se uključe, i izvinio bih se zbog termina 'inspekcija'. To je kontrolno testiranje", dodao je Sedlar.

On napominje da su ljudi u stanicama obučeni da provere mašinu, da je podese i da daju savete.

Kako je istakao, poljoprivrednici u prve dve godine neće plaćati ove kontrole, jer je oprema kojom će se raditi stigla kao donacija Evropske komisije, a prema sadašnjim najavama kontrole će se plaćati od 2017. godine.

Ukazujući na benefite ove kontrole, Sedlar je naveo smanjenje šteta od gubitaka koje stvaraju nebaždarene mašine, kako u smislu gubitaka samih sredstava, tako i štete koja se tako nanosi krajnjem proizvodu.

"Te štete i gubici su mnogo veći nego što će biti cena koju će ministarstvo propisati".

Dodaje da će poljoprivrednici, osim zbog navedenog, morati da primenjuju kontrole i zbog standarda koji se moraju ispuniti zarad izvoza, poput "Global gapa".

"Upravo ti komercijalni standardi su proizvedeni od velikih trgovinskih lanaca da povećaju poverenje kupaca u naše poljoprivredne proizvode. Benefit u ovom slučaju je mnogo veće poverenje kupca kada imamo kontrolisanu primenu pesticida", zaključuje Sedlar.

Traktorske prskalice su, prema njegovim rečima, najbrojnije među mašinama i opremom kod domaćih poljoprivrednika.

Ima ih 138.084 u Srbiji, što je više nego u Nemačkoj, a što je posledica činjenice da ovu opremu u Srbiju sklapaju 22 firme, kao i niske cene od 600 evra za jednu prskalicu.