Privrednici - šta nas muči i koči

Neki od njih su snižavanje, ali i bolja naplata ekoloških taksi, privatizacija državnih hotela, skraćivanje rokova za čuvanje dokumentacije, niže firmarine, ponovno uspostavljanje fonda za zaštitu životne sredine.

Menadžer za komunikacije kompanije Nelt Marko Milanković zatražio je skraćivanje rokova za čuvanje dokumentacije na pet godina, umesto sadašnjih deset. "Mi imamo preko milion faktura godišnje i sve to mora da se čuva deset godina. Ali logistički problemi koji nastaju čuvanjem dokumentacije deset godina su ogromni. Pola naše firme u Subotici ne može da radi jer je blokirano paletama sa papirologijom", naveo je on tokom zasedanja Kokusa.

Marko Jović iz VIP Mobile izneo je primedbu na naplatu ekoloških taksi i zatražio od Kokusa da se zauzme za smanjenje osnovice za naplatu ove takse, koja je, kako je primetio, samo jedan od parafiskalnih nameta sa kojima se privrednici suočavaju.

On je predložio i da se uvede popust na uređaje koji se recikliraju, dok je Jasmina Vignjević iz Telenora ukazala na potrebu ukidanja još jednog parafiskalnog nameta koji opterećuje sektor telekomunikacija, a to su visoke firmarine koje naplaćuju lokalne samouprave.

Ona je istakla da se zbog pogrešnog tumačenja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava došlo u situaciju da kompanije iz sektora finansija ili telekomunikacija moraju da plaćaju godišnje firmarine u iznosu od 10 prosečnih zarada na teritoriji opštine ili grada na kojoj posluju.

Stav Vlade prilikom donošenja tog zakona je, kako je navela, bio da treba ograničiti diskreciono pravo lokalnih samouprava da razrežu ogromne firmarine.

"Ali kako je zakon neprecizno formulisan, za većinu sektora je godišnja firmarina tri prosečne plate na teritoriji opštine ili grada, a za neke profitabilne sektore, tipa telekomunikacija ili finansija to je čak 10 prosečnih zarada", navela je Vignjević.

Predsednica Udruženja reciklera Srbije Ana Petrović Vukićević zauzela se za formiranje nacionalnog zelenog fonda za zaštitu životne sredine, a preduslov za to su zakonske izmene.

U tom smislu zatražila je od Kokusa da utiče kako bi se do prvog kvartala u skupštinskoj proceduri našle izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o zaštiti prirode, što su, dodala je, preduslovi za ponovno oživljavanje Fonda do septembra 2015.

Kao veliki problem pomenula je izuzetno nizak procenat naplate ekološke takse, prošle godine 25 odsto, ranijih jedva 15 procenata, zbog čega smatra da firme koje ne ispune tu obavezu treba sankcionisati.

Vlasnik Galeb grupe Radoslav Veselinović takođe se zauzeo za snižavanje ekoloških taksi, ali je ukazao i na problem visokih poreza na imovinu za proizvodne objekte.

"Mi za naše proizvodne pogone u Šapcu treba da platimo 100.000 evra, dok istovremeno postoje kompanije koje plaćaju upola niži porez, iako imaju dva puta više proizvodnog prostora od nas", naveo je on ukazujući da industrijske hale plaćaju skoro četiri puta skuplje grejanje po kilovatu u odnosu na državne institucije, što, smatra, nikako nije fer.

Generalni direktor farmaceutske kompanije Infarm Viljem Jovanović rekao je da kompanije iz ovog sektora traže da se cena leka uskladi sa važećim kursom dinara u odnosu na evro jer se sada lekovi obračunavaju po znatno nižem kursu iz juna 2013. godine od 111 dinara, zbog čega kompanije mnogo gube.

Predsednik Ekonomskog kokusa Vladimir Marinković istakao je da to telo nije u obavezi da čeka da vlada preduzme korake za izmenu pojedinih zakonskih rešenja, te da će u saradnji s resornim ministrastvima preduzeti sve što je neophodno da se brže menjaju zakoni koji koče poslovanje privrede.