"Srbija napustila sličan aranžman"

On je podsetio da je Srbija sličan aranžman iz 2012. godine napustila posle samo tri meseca.

"Srbiji je svakako bolje da ima aranžman sa MMF-om nego da ga nema, koliko je bolje je teško reći, jer milijarda evra na tri godine teško može da pokrije loše cifre koje postoje u srpskoj privredi i javnim finansijama", kazao je Prokopijević. Prema njegovim rečima, osnovni problem tog aranžmana biće to da li će uspeti duže da se održi, jer je za njegovo dobijanje Srbija obećala neke stvari koje su i ekonomski i politički bolne.

Uz sve to, kako je Prokopijević dodao, već sad može da se sumnja da će neke od tih stvari biti ispunjene, jer se događaji sa Smederevom i drugim elementima ne odvijaju baš kako je terbalo da se odvijaju.

Viši stručni saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić izjavio je da aranžman iz predostrožnosti sam po sebi ne donosi neke novine, jer sve što je bilo neprijatno po građane i po privredu je manje više već doneto.

On je rekao da aranžman predstavlja zaokruživanje procesa koji je Vlada izvela u drugoj polovini 2014. godine, što uključuje podršku donetim merama i služi da se te mere još učvrste.

"Aranžman je više kao utvrđivanje svih mera i politika koje je vlada donela, svakako bolnih, a koje su usmerene na štednju. Sam po sebi ne donosi neke novine, sve što je bilo neprijatno i po građane i po priveredu je manje više već doneto, ovim se samo zaokružuje ceo taj proces", izjavio je.

On je naveo da će u toku odvijanja aranžmana najveća pažnja biti posvećena reformi javnih preduzeća, ali da ni na tom polju ne treba očekivati radikalne i brze promene.

Upitan da li bi Železara mogla biti kamen spoticanja pri narednim periodičnim proverama realizacije aranžmana, Nikolić ocenjuje da MMF nema velika očekivanja da se problem ovog preduzeća može rešiti za nekoliko meseci.

"Taj će se problem rešavati za vreme trajanja aranžmana", ističe on.

Vest o novom aranžmanu je za Srbiju dobra i zato što investitorima uliva veću sigurnost, naveo je Nikolić, a novac od aranžmana neće biti upotrebljen za budžet, što je bila praksa u prethodnim odnosima sa Fodnom, već će poslužiti kao rezerva eventualnog valutnog udara, ali kojeg, tvrdi, neće biti. Odobravanje aranžmana MMF-a predstavlja pozitivan signal za potencijalne investitore u Srbiju, kao i pokazatelj da Vlada i Narodna banka Srbije (NBS) vode kredibilnu ekonomsku politiku, saopštava NBS.

Glavni ciljevi dogovorenog ekonomskog programa odnose se, kako se navodi, na jačanje javnih finansija, sprovođenje plana strukturnih reformi i povećanje stabilnosti finansijskog sektora.

U NBS ističu da ostvarivanje ovih ciljeva treba da omogući rešavanje makroekonomskih neravnoteža, pre svega uspostavljanjem održivog nivoa javnog duga, odnosno njegovo smanjenje počev od 2017. godine, jačanje finansijskog sektora i njegove uloge u podsticanju privrednog rasta, kao i unapređenje konkurentnosti privrede.

"Na taj način stvoriće se osnova za održivi ekonomski rast", istaknuto je.

Radi postizanja ciljeva ekonomskog programa koji je podržan ovim aranžmanom, sprovodiće se mere fiskalne konsolidacije, započete krajem 2014. godine, a koje se, kako navodi, odnose na štednju u javnom sektoru i ograničenje državne pomoći društvenim preduzećima.

"Predloženo je dalje sprovodjenje monetarne politike u režimu inflacionog targetiranja dok će njena relaksacija zavisiti od rezultata fiskalne konsolidacije", navode u NBS-u.

Zaključeno je da je bankarski sektor likvidan i dobro kapitalizovan, ali da je rešavanje pitanja problematičnih kredita i dalje izazov. "U tom smislu sprovođenje strategije za smanjenje ovih kredita omogućiće uravnoteženje bilansa banaka i kvalitetnije finansijsko posredovanje", ističe se.

Na ovoj adresi podsećaju i da će nedavno usvojene reforme u pravcu rešavanja pitanja problematičnih banaka doprineti povećanju efikasnosti bankarskog sistema i smanjiti rizike na fiskalna kretanja.

Sprovođenje strukturnih reformi je, kako je istaknuto, neophodno radi obezbeđenja uslova za privredni rast. "Ove reforme se, pre svega, odnose na rešavanje pitanja društvenih preduzeća u smislu značajnog smanjenja njihovog broja, unapredjenje konkurentnosti privrede, unapredjenje poslovnog okruženja koje će omogućiti kreiranje novih radnih mesta", zaključuju u NBS.