Srbija mami gigante, region kaska

Srbija tako uspeva da privuče velike kompanije, u cemu prednjači u regionu, dok se ostale zemlje suočavaju sa problemima koje su same sebi nametnule, navdi agencija, a prenosi sarajevsko "Oslobođenje".

Potencijalne investirore u Hrvatskoj muče visoke cene rada i infrastrukture, Crna Gora nije sprovela sve planirane mere, a u Bosni i Hercegovini privlačenje investicija, uglavnom, ostaje mrtvo slovo na papiru bez konkretnog napretka,

Sve države Balkana, zbog velikog broja nezaposlenih i brojnih ekonomskih problema, intenzivno tragaju za stranim investitorima.

U Srbiju ulazi značajan strani kapital, jer je u prvih deset meseci 2014. godine privukla milijardu i 300 miliona evra stranih investicija, a u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) se nadaju da će po završetku statističke obrade za celu proteklu godinu, ta cifra biti oko milijardu i po, što čini pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Prema rečima specijalnog savetnika direktora SIEPA-e Aleksandra Miloradovića, najveća ulaganja u Srbiji bile su u oblasti automobilske industrije i pre svega, industrije autodelova.

Hrvatska je, takođe, atraktivna zemlja za strana ulaganja, ali su visoke cene infrastrukture i rada i dalje velika prepreka za neka veća ulaganja.

U tekstu je citiran ekonomski analitičar i profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu Ljubo Jurčić koji je istakao da se "često govori o klimi za ulaganja, ali retko o strukturi tih uslova".

On je podsetio da je zarada, a ne razvoj zemlje u koju se ulaže "osnovni uslov za investitora, bilo domaćeg ili stranog" i da "ako ne postoje uslovi da se ostvari sigurna zarada neće biti ni investicija”.

U poređenju Hrvatske i Srbije Jurčić je istakao da u Srbiji ima puno više stranih investicija nego u Hrvatskoj, mada ga zvanični podaci u tome demantuju.

"Jedan razlog je što je Srbija veća zemlja, a drugi je da je cena istog kvaliteta rada i istog kvaliteta infrastrukture 50 odsto jeftinija nego u Hrvatskoj", rekao je Jurčić sa akcentom na to da "postoji političko opređeljenje srpske vlade da štiti i podupire stane ulagače".

"Kada bi Hrvatska imala deset odsto srpskih ulaganja bili bi jedna od najbrže rastućih zemalja u Evropi", zaključio je Jurčić.

Prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB), u Hrvatsku je tokom prvih devet meseci 2014. godine ušlo nepunih 1,9 milijardi evra direktnih stranih ulaganja.

U Crnoj Gori, u kojoj je za 11 meseci 2014. godine evidentirano 446 miliona evra direktnih stranih investicija, prema oceni ekonomske analitičarke iz Podgorice Ane Nives Radović, strano ulaganje je prilično zavisno od međusobne povezanosti investitora i pojedinaca iz strukture vlasti.

"Bilo koja strana investicija u Crnoj Gori imala je političku povezanost sa nekim iz vlasti. Biznis ambijent je netrasparentan, jer ako pogledamo ko su investitori koji dolaze, uz čast izuzecima, koji su zaista uradili nešto značajnije u Crnoj Gori, i pokrenuli njenu ekonomiju, jedan broj njih zalazi u kategoriju sumnjivih”, naglasila je ona.

Bosna i Hercegovina je, kako navode iskusni ekonomski stručnjaci, prethodnih godina uradila vrlo malo ili, bolje rečeno, skoro ništa kako bi privukla strane investitore. Uglavnom se nije mnogo pomaklo od deklarativnih izjava i sastanaka bez konkretnih ekonomskih rezultata.

Ekonomski analitičar Spoljnotrgovinske komore BiH (VTKBiH) Igor Gavran je izjavio da su uslovi za strana ulaganja u BiH trenutno vrlo slabi i nepovoljni i da tokom 2014. godine, kao i godinama unazad, nije učinjen neki veliki napredak kako bi se u državu privukao strani kapital.

Pri tome, kako je rekao, Republika Srpska je ove godine mnogo više uradila na tom polju nego ostatak BiH, jer je uspostavljen jednošalterski sistem gde je, na jednom mestu, moguće registrovati preduzeće.

"To je itekako značajno za privlačenje investitora, što je stvorilo veliko olakšanje za ulagače u RS. Time su pobijeni dosadašnji argumenti da isto to nije moguće učiniti i u Federaciji BiH", naglasio je Gavran.

Prema poslednjim zvaničnim podacima Centralne banke Bosne i Hercegovine, ukupne direktne strane investicije u BiH, u periodu od januara do septembra 2014. godine, iznosile su 554,5 miliona konvertibilnih maraka, odnosno 283,5 miliona evra, što najbolje pokazuje da je BiH, među državama regiona, najlošija kada su u pitanju strane investicije, zaključuje Anadolija.