Džaba Americi gas kad ne može u EU

Da bi balkanske zemlje postale nezavisne od Rusije i njenog gasa a Balkan prestao da bude uvozno zavisan od Rusije američki senator Kristofer Mafri nudio je Balkanu tečni gas samo što još ne postoje uslovi za njegov transport

Marfi je objasnio, da Amerika sve više izvozi tečni gas i naftu te da bi mogla da postane alternativni snabdevač na Balkanu, prenosi Glas Amerike.

"Tačno je da je potrebno rešiti transport američkih energenata do Balkana, pa su već u toku pregovori o izgradnji potpuno novog terminala u Hrvatskoj. Evropljani oklevaju da se bave takvom tehnologijom. Međutim, uspeh eksploatacije nafte i gasa iz škriljaca u Americi nije samo u malim troškovima proizvodnje, već i u tome što je ekološki bezbedan", istakao je senator.

Američka tehnološka pomoć je na raspolaganju,dodao je on.

Dobija li Rusija na ovaj način konkurenciju na evropskom gasnom tržištu?

Srbija, koja posle odustajanje Rusije od "Južnog toka”, nema više ni vremena, ni mogućnosti da bira odakle će se snabdevati gasom, budući da je 95 odsto uvozno zavisna, postavlja pitanje da li bi i kako Amerika mogla da nam izađe u susret, jer za tako nešto ne postoje tehničke mogućnosti, a da se ne govori o troškovima transporta i ceni plina koja bi morala biti bar približna ili niža od one koja se plaća za uvoz ruskog gasa.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da je ovo još jedan u nizu velikih obećanja koje Amerika daje poslednjih dana zbog sukoba Brisela i Moskve oko Ukrajine, čime se zapravo vrši pritisak na Balkan da digne ruke od ruskog gasa.

"S obzirom na to da ne postoje tehničke mogućnosti da se taj gas iz Amerike doveze do Balkana, gas bi morao prvo da se iz gasnog prevede u tečno stanje i tako prevozi tankerima. Neophodno bi bilo sagraditi postrojenja, terminale i skladišta u lukama za šta bi trebalo najmanje pet godina kada je Srbija u pitanju", kaže Vuletić.

Da bi se, objašnjava, na ovaj način prevezlo 63 milijardi kubika gasa koliko je trebalo da stigne "Južnim tokom”, trebalo bi imati na raspolaganju najmanje 50 tankera, s tim što bi oni putovali danima kako bi taj gas došao do krajnjeg odredišta. Iako se tvrdi da je gas dobijen iz škriljaca jeftiniji, kada se uzmu u obzir svi troškovi dopremanja, pretvaranja iz gasnog u tečno stanje, uz gradnju postrojenja ili gasovoda, kubik plina bio bi bar dvostruko skuplji od prirodnog gasa koji Srbiji stiže iz Rusije, objašnjava Vuletić za Politiku.

Upitan da li bi nam mogla pomoći izgradnja terminala u Hrvatskoj o kojoj je govorio i američki senator, Vuletić kaže, da je potpuno svejedno da li će se terminali graditi na Krku, u Baru ili Pločama, ako cena gasa nije isplativa za krajnjeg potrošača, kaže on.

Vuletić se slaže da je proizvodnja gasa iz škriljaca učinila SAD gotovo najvećim svetskim proizvođačem gasa, ali šta to vredi kada ta roba ne može da se transportuje u Evropu, gde su neke zemlje već tražile uvoz zbog krize u Ukrajini.

Prema raspoloživim podacima u Srbiji su registrovani škriljci dovoljni za 70 godina eksploatacije, ali je eksploatacija skupa tako da se do sada računalo s uvozom ruskog gasa. Vuletić kaže da je slična situacija i kada je reč o tečnom gasu koji SAD nudi Balkanu, jer to nije kao kada je ruski gas u pitanju – postoje rezerve i potrebne količine se gasovodom transportuju do Srbije.

"Tečni gas bi opet podrazumevao prevoz tankerima, a ako je taj gas toliko isplativ zašto ga Evropa već nije uvozila umesto ruskog gasa kad ovaj gas može da se doprema i iz Nigerije, Indonezije i Katara? Zato što im je ruski gas uvek do sada bio jeftiniji i dostupniji", zaključuje Vuletić.