Srbija da štampa pare - ne, nikako

U ovu parafrazu poznate latinske poslovice mogli bi da stanu odgovori naših ekonomista na pitanje – da li bi NBS mogla da preduzme ono što od marta ove godine namerava da preduzme ECB, piše Politika.

Da podsetimo, prvi put od postojanja, Evropska centralna banka odlučila je da od marta 2015. do septembra 2016. masovno kupuje obveznice javnog i privatnog sektora država članica evrozone i institucija EU, ulažući u taj posao 60 milijardi evra mesečno.

Štampajući evro, uslovno rečeno, ECB će pogurati inflaciju, potrošnju, privredni rast i zaposlenost.

Sojan Stamenković, koordinator istraživačkog projekta časopisa „Makroekonomske analize i trendovi”, uveren je da podsticanje inflacije i potrošnje na taj način, s namerom da pogura proizvodnju i zaposlenost, u Srbiji ne bi dalo željeni rezultat.

"U našem slučaju, takva intervencija centralne banke samo bi podstakla uvoz", kaže Stamenković i dodaje da bi, eventualno, NBS mogla da snizi referentnu stopu.

"Takva monetarna relaksacija u našem slučaju podstakla bi inflaciju, ali ne bi pogurala domaću proizvodnju. Čim narod dođe do malo više para, kupuje uvoznu robu", smatra on.

Sličnog mišljenja je i Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.

"Tražnja za dinarom je mala, tako da bi svako dodatno štampanje domaće valute povećalo tražnju za devizama, što bi povećalo kurs", kaže Arsić.

"Narodna banka radi upravo suprotno. Ona sprečava rast kursa, jer bi takva monetarna ekspanzija gurnula u bankrot mnoge devizne dužnike i građane, a i država bi u tom slučaju imala problema. Zato NBS troši mnogo deviza, prodajući ih, kako bi sprečila rast kursa", objašnjava on.

Arsić podseća da Srbija u privrednom i finansijskom životu ima dvovalutni sistem. Plate su u dinarima, ali svi računaju i plaćaju u evrima. Zbog toga ne možemo da sledimo poteze ECB. On ukazuje i na činjenicu da banke u Srbiji imaju visoku likvidnost, ali raspoloživi novac ne ulažu u privredu, nego u kupovinu deviza.