"NBS je morala biti spremnija"

Predstavnici komercijalnih banaka i Narodne banke u Srbiji za sada su uzdržani na pomen problema povećanja rata za kredite u švajcarskim francima.

Centralna banka najavljuje da će narednih dana održati sastanak sa bankama i udruženjima građana zainteresovanim za ovaj problem.

O tome može li se pronaći rešenje za građane kojima zbog drastičnog rasta franka preti veliki finansijski teret za Vesti B92 su govorili Dejan Gavrilović iz Udruženja klijenata banaka "Efektiva" i Vladimir Medan iz Bankarske akademije, koji je i nekadašnji direktor "Erste banke".

Upitan da li je Udruženje klijenata banaka pozvano na razgovor sa predstavnicima banaka i NBS, Gavrilović odgovara odrično.

Nismo pozvani, kao ni pre godinu i po dana, kada je najavljivano rešenje za problem kredita u francima, rekao je Gavrilović i dodao da očekuje poziv, konstruktivan dijalog i rešenje u obostranu korist - kako klijenata tako i banaka.

Ova situacija nije dobra ni za banke koje će, ako se ovako nastavi, samo povećati masu kredita koje ne mogu da naplate.

Na pitanje da li, zbog toga, treba očekivati fleksibilnost menadžmenta banaka, Vladimir Medan kaže da one teško da mogu izaći samostalno sa predlozima.

Banke sa svog stanovišta su u nezavidnoj situaciji, jer su one taj isti novac pozajmile od nekoga, kaže Medan.

Teško je reći da one mogu samostalno da izađu sa predlozima, kaže on. Kako je naveo, može se izaći sa idejom da se napravi projekat kako bi se deo tereta socijalizovao, odnosno da se deo tereta za ove kredite prenese na sve - da država ili neka agencija delimično plate deo gubitaka koje bi banke u tom slučaju pretrpele.

"Sigurno je da su banke veoma zainteresovane za pronalaženje rešenja jer i one su same deo problema“, kaže Medan.

Na pitanje da li možemo da primenimo iskustva susednih država, Gavrilović kaže da to zavisi od regulative, i koliko je ona slična kod nas i u Hrvatskoj i Mađarskoj, a shodno tome - da li mogu biti primenjenja slična ili ipak potpuno različita rešenja.

Iz ugla običnog građanina, rešenje bi podrazumevalo na primer neko smanjivanje mesečne obaveze, i sigurnost u otplati, da ne dolazi do kolebanja na svakih godinu dana, kaže on. Gavrilović tvrdi da postoji nekoliko modela i da se sigurno može naći neko odgovarajuće rešenje - da li teret da se prebaci na finansijske institucije kao u Hrvatskoj ili nešto drugo. "Ostaje dogovorom da se reši", kaže.

Medan kaže da se mora razmišljati o fiksiranju nekog kursa i pronalaženju neke srednje vrednosti – "između kursa koji imamo danas i onoga koji je vredeo pre sedam dana". Potrebno je naći prihvatljivo rešenje i model da se rasterete građani, a da finansijske institucije mogu iz svega toga da izađu bez dramatičnih posledica za svoje poslovanje, dodaje on.

Za moguće načine prevazilaženja problema vidi i produženje rokova otplate, stavljanje moratorijuma na kurs, kao što predlažu u Hrvatskoj na godinu, ili, kako navodi, i na dve... "Tu su i kamatni mehanizmi, kojima bi Centralna banka mogla da ublaži gubitke banaka na osnovu fiksiranja kursa na -20 odsto
ili -10 posto, što je sve deo dogovora i matematike, koje Centralna banka i banke i udruženja potrošača treba da naprave ", navodi

"Ako ne postignemo dogovor, 20 - 30 odsto građana koji su zaduženi u francima će doći u situaciju da ne mogu da otplaćuju kredit, što će dovesti do indirektnog domino efekta i što će iskomlikovati finansijsku situaciju i drugim korisnicima kredita", kaže Medan. On dodaje da se treba ići ka rešenju koje će omogućiti svim korisnicima kredita da servisiraju svoj dug do kraja, da ne bi došli u situaciju nelikvidnosti, i nemogućnosti otplate kredita. "To je scenario koji ne odgovara ni bankama ni korisnicima kredita".

Na pitanje da li se u Srbiji reaguje kasno, kaže da se za takve mere ne može reći da je kasno.

Zemljotres se dogodio, odluke moraju da budu donesene hladne glave, sa jasnom računicom koliko šta i koga košta, kaže Medan. "Sve mere koje bi bile donesene na prečac ugrozile bi ili likvidnost banaka ili nosioca kredita".

Kako kaže, glavno pitanje je ko će podneti deo troška. Tvrdi da će se situacija polako smiriti, i da će za dva, tri meseca doći do stabilizacije kursa.

Švajcarci su reagovali zbog emisije evra koja treba da usledi, i to je verovatno iniciralo tu odluku švajcarske centralne banke da više ne brani fiksni kurs, i to će možda dovesti do dodatne promene kursa 3 do 5 odsto, ali će za dva, tri meseca doći do stabilizacije kursa, kaže Medan.

I Gavrilović misli da se ne kasni, međutim, ali tvrdi da su u NBS morali ipak biti spremniji.

On podseća da se i pre godinu dana radilo na konkretnom rešenju ovog problema i dodaje da je nemoguće da se sada, opet, kreće ispočetka. Ovo se jeste desilo odjedanput, ali nije prvi put, kaže Gavrilović i podseća i na 2011. godinu. On navodi da su i pre godinu i po formirani stručni timovi tim povodom, i da postoji verovatno neko iskustvo iz njihovog rada koje treba koristiti, kao i da treba naći nova rešenja i pomoći zaduženima u "švajcarcima".