Da li će Vučić "platiti” otpuštanja

Ko je više doprineo prekobrojnom zapošljavanju u javnom sektoru Srbije ili bar ko je manje uradio na rešavanju tog problema, pitanja su oko kojih se glože naprednjaci i demokrate praktično od kada su zamenili mesta u vlasti i opoziciji, 2012. godine.

Sada verovatno treba očekivati novu rundu prepucavanja o tome ko je više zapošljavao, pošto je Fiskalni savet saopštio da je u predlogu budžeta za 2015. predviđeno para za otpuštanje najmanje 10.000 ljudi. I to iz "užeg budžetskog sektora” (zdravstvo, prosveta, policija, vojska, državna administracija), dok o sudbini viška zaposlenih u javnim preduzećima još nema nikakvih naznaka, piše Politika.

A gde je više udomljeno partijskih vojnika? I čijih je više? Demokrate su tvrdile da su naprednjaci tokom 2013. u javnom sektoru zaposlili više od 50.000 stranačkih kadrova. Naprednjaci tvrde, opet, da je taj podatak izmišljen, pa navode da zbog demokrata danas imamo gotovo 800.000 zaposlenih u javnom sektoru, "od kojih je najveći broj zaposlen od 2008. do 2012. godine.

Nema partije u Srbiji koja je bila ili je sada na vlasti a da lojalnost dela svojih članova nije platila radnim mestom u opštini, komunalnom ili javnom preduzeću, državnoj upravi, posebno u nekoj od i dalje nepoznatog broja agencija, ili nekom drugom delu javnog sektora. Ministar rada Aleksandar Vulin je to i potvrdio. Odgovarajući na pitanje ima li ljudi partijski zaposlenih u administraciji, on je u septembru za RTS rekao da – ima.

"Došli smo pre dve godine na vlast. Razmislite da li je bilo više partijskog zapošljavanja u ovih 12 godina ili sad. Uopšte ne mislim da tražim opravdanje. Ima ga i sada i svako se treba nositi sa tim. Naravno da ima partijskog zapošljavanja sada. I naravno da svi to radimo, naravno da je pogrešno i naravno da ćemo o tome voditi računa i kad se bude eventualno raspravljalo o viškovima”, rekao je tada Vulin.

Ko će sada biti na udaru nove mere koja treba da posluži oporavku srpskih finansija? Može li se pretpostaviti? Navodeći da je nezahvalno i nekorektno govoriti o tome unapred, sociolog Jovo Bakić kaže da se ipak može govoriti o nekim stvarima koje su se do sada dešavale – apsolutno sve stranke koje su bile na vlasti su zapošljavale svoje ljude i postoje ljudi koji uopšte nisu dolazili na posao, i sada ne dolaze na posao (kao neki naprednjaci na opštini Voždovac, navodi Bakić saznanje "iz druge ruke”), a primaju platu. Ranije je, dodaje on, takvih stvari bilo u Poreskoj upravi, sa ljudima iz G 17 plus, to jest URS-a.

"Zanimljivo je da su sada ti ljudi sami otišli, jer više nisu mogli da primaju platu a da ne dolaze na posao. A koliko ima ljudi koji dolaze i ništa ne rade. Imate šefove koji ne znaju da koriste računar. I sad je tu potpuno nevažno da li su oni kadrovi neke stranke ili nisu. Ali, ključni problem je što naprednjaci nemaju sposobnih ljudi, oni ne mogu da naprave dobru organizaciju posla i utoliko se može očekivati da će izbacivanje ljudi biti nasumično. Ruku na srce, ovi pre njih, koji su možda imali ljude sposobne da organizuju posao, nisu hteli to da rade”, navodi Bakić.

Naprednjaci su došli poslednji, pa se nekako računa da ih je i najmanje u javnom sektoru. Da li to onda olakšava posao Vučiću i njegovoj vladi? Ako je tako, zašto onda preko potrebna racionalizacija javnog sektora još nije sprovedena, iako je ova koalicija na vlasti od sredine 2012. godine?

Filozof Vladimir Milutinović, urednik sajta dvogled.rs, misli da je to "zato što kod nas retko koja ideja može da se razradi detaljno, a onda i da se realizuje”. Sve te ideje se mahom pojavljuju najpre kao neke neodređene marketinške parole, pa onda i nema nikakve realizacije. Milutinović ukazuje sada da svi oni koji govore o otpuštanjima treba konačno da počnu da segmentiraju javni sektor (nisu iste mogućnosti za stvaranje nepotrebnih radnih mesta u prosveti i zdravstvu, na primer, u odnosu na javna i komunalna preduzeća), to jest treba da kažu – na koga misle.

Kada je reč o tome da li je javni sektor nešto što Vučića ne zanima kao potencijalni rezervoar glasova, Bakić ukazuje da treba imati na umu da je i tu bilo ljudi koji su glasali za Vučića, dok Milutinović veruje da u SNS-u, kako kaže, kao jednoj populističkoj stranci zasnovanoj najviše na marketingu, ne razmišljaju previše o tome ko se "hvata” na taj marketing.

"Dok imaju neki osećaj da imaju dovoljno ’nahvatanih’ u tu mrežu marketinga, oni će da rade bilo šta što je na dnevnom redu reformi. Tako da ne verujem da će da razmišljaju koga gube, koga dobijaju, zato što sada imaju veliku podršku, a ona se mahom i ne zasniva na direktnoj percepciji interesa, nego se više zasniva na obećanju lepe budućnosti, marketingu...”, ocenjuje Milutinović, koji smatra da od negativnih političkih efekata po Vučića, zbog nezadovoljstva ovom merom – opozicija neće profitirati. Jer, objašnjava on, nema alternativnog pogleda na svet, alternativnog rešenja za čitavu ekonomsku ili političku situaciju i onda je to pat-pozicija koja može da potraje.

Bakić ocenjuje da otpuštanje zaposlenih, izolovano, ne može nešto mnogo da naškodi Vučiću i njegovom SNS-u. Ali se, kako dodaje, može pretpostaviti da kumulativni efekat različitih mera (smanjivanje plata u javnom sektoru i penzija većih od 25.000, otpuštanja), a s druge strane pogoršanje životnog standarda, koje će se u 2015. još zaoštriti – može da bude nešto što će postepeno dovoditi do pada popularnosti Vučića lično, a i SNS-a.

"Ali to je jedan proces, neće se to dogoditi preko noći”, smatra on.