Zakonom o radu svi nezadovoljni

Osnovne mane koje ZOR-u spočitavaju poslodavci su da je preobiman, da je obračun zarada i dalje komplikovan, da nije pronađeno adekvatno rešenje za sprečavanje lažnih bolovanja, kao i da nije regulisao problem agencija za privremeno zapošljavanje. Sindikati se žale na smanjenje zarada i ukidanje kolektivnog pregovaranja.

Ima, međutim, i dobrih strana, a prvi su boljitak od novog dokumenta osetili stomatolozi iz pančevačkog doma zdravlja. Naime, po novom Zakonu o radu, platni listić dobio je snagu menice, pa su na osnovu njega dobili zarade koje im nisu isplaćene još od januara. "Ovakav, kakav je, Zakon nije u interesu ni poslodavaca ni zaposlenih, već pravnih tumača koji na tome ostvaruju prihode, i sindikata, dakle, onih koji treba da savetuju i poslodavce i zaposlene kako da primene Zakon", smatra ekonomista Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.

"Zakon je preobiman i jedan od najdužih na svetu. Kao takav on je teško primenljiv za sva mala preduzeća koja nemaju svoje pravnike, a to je skoro 90 odsto malih i mikro preduzeća u Srbiji, koji s preduzetnicima čine više od pola privrede. Norme u Zakonu su kompleksne, obavezne odredbe ugovora o radu preobimne, postoji dosta pravnih praznina i nejasnoća", kaže on.

Rajić napominje da je obračun zarada i dalje veoma komplikovan, jer postoje brojni dodaci na zaradu kojih nema ili su uređeni mnogo jednostavnije u drugim zakonodavstvima.

"Siromašnoj zemlji, kao što je Srbija, potrebna je jednostavnost pri dogovaranju zarade i za zaposlenog i za poslodavca, a ne čitav niz dodataka koji na papiru moraju da se ispoštuju, a, u suštini, ne mogu realno da povećaju zaradu zaposlenog kada firme imaju problem sa naplatom i prihodima", objašnjava Rajić.

"Zakon nije rešio ni lažna bolovanja, jer ne postoje mehanizmi kojima bi se poslodavac zaštitio ukoliko u njegovom gradu postoji sprega određenih zdrastvenih radnika i zaposlenih u lokalnim zdravstvenim ustanovima. Agencije za privremeno zapošljavanje su standardna forma unajmljivanja ljudi u EU i svetu, u kraćim vremenskim periodima kada određene firme imaju narudžbine i mogu da uposle više ljudi", navodi on.

Danas imamo situaciju da je 51 odsto mladih ljudi bez posla, a rad agencija za privremeno zapošljavanje nije zakonski uređen i njima se ne dozvoljava da na pravi način pomognu u zapošljavanju.

Zlata Zec, izvršni sekretar UGS „Nezavisnost“, napominje da je novi Zakon o radu doneo bilo šta dobro, ne bismo danas potpisivali 10. ustavnu predstavku, odnosno inicijativu za ispitivanje ustavnosti mnogih rešenja iz tog propisa, i ne bi ljudi bili na ulicama. "Nedopustivo je, na prvom mestu, da se preskoči javna rasprava prilikom donošenja najvažnijeg propisa radnog zakonodavstva. Novi propisi doneli su manje zarade zaposlenim u Srbiji, uništeno je kolektivno pregovaranje na višim nivoima, granskom i teritorijalnom, kao i na nacionalnom nivou, izgubljen je pozitivan efekat koji smo ispregovarali u radnoj verziji Zakona o štrajku...", - objašnjava sagovornica.

Vlast je, po njenom mišljenju, insistirala da u zakon uđu kriterijumi za utvrđivanje minimalne cene rada, a već prilikom prvog njenog menjanja nisu ispoštovali nijedan od njih.

"Tako sada imamo minimalac koji je 15 odsto ispod granice siromaštva u Srbiji. A, vlast nastavlja praksu da ne poštuje sopstvene propise", tvrdi Zec.

Za profesora sociologije rada Darka Marinkovića, ukidanje minulog rada i odredba da poslodavac ne isplaćuje otpremnine radnicima za godine koje nije proveo u njegovoj firmi, predstavljaju pozitivna rešenja u radnom zakonodavstvu.

"Moramo da shvatimo da su neki načini razmišljanja deo istorije i da sa njima treba raskrstiti. To je imalo smisla u samoupravljanju, gde je vladala društvena svojina. Danas je besmisleno da poslodavac plaća radniku godine u kojima on nije privređivao kod njega", kaže on.

Kao loše strane Marinković navodi neregulisanje oblasti rada privatnih agencija za zapošljavanje, koncepta kolektivnog pregovaranja, nepostojanje fleksibilnih oblika zapošljavanja, kao što je, na primer, rad od kuće, a novi zakon se nije bavio ni pitanjem reprezentativnosti sindikata i poslodavačkih udruženja.

"Mi i dalje nemamo reprezentativne učesnike u socijalnom dijalogu na koji se svi pozivamo. To je najvažniji uslov za uspostavaljanje stabilnog Socijalno-ekonomskog saveta, koji danas počiva na neodgovornosti sindikata. Nedopustivo je da u ovom telu sede dva reprezentativna sindikata koji odbijaju bilo kakav razgovor na temu uključivanja novih sagovornika, odnosno sindikata u dijalog", kaže Marinković.

I za Dragoljuba Rajića reprezentativnost sindikata kod poslodavaca je često problem koji koči rad u pojedinim kompanijama, zbog neujednačenih stavova i različitih interesa sindikata.

Zakon o radu jeste nešto fleksibilniji nego što je bio prethodni, ali i dalje nisu rešeni glavni uzroci visoke nezaposlenosti u Srbiji. To su nedostatak posla, komplikovane birokratske procedure, nedostatak povoljnih izvora finansiranja, predugi rokovi naplate potraživanja, previsoko poresko i parafiskalno opterećenje, nekonkurentnost domaćih kompanija za izvoz u odnosu na spoljnu konkurenciju, visok procenat sive ekonomije. U takvim uslovima zapošljavati legalno na neoređeno vreme je često neisplativo i rizično. Promene ZOR su smanjile taj rizik, ali to nije dovoljno za porast zaposlenosti, ako govorimo o broju stalno zaposlenih", kaže Rajić.