Iz Kostolca deset odsto više struje

U rudniku uglja na Dunavu u petak su se uveliko pripremali za otvaranje ovog bloka B1, koji je obnovljen od kineskog zajma. U isto vreme, sa gostima iz kineske firme CMEC, koja kreditira celokupnu obnovu rudnika, u petak su „pali“ konkretni dogovori oko izgradnje TE „Kostolac B3“, kako bi temelji bili udareni - već krajem sledeće godine.

"Ugovor sa Kinezima oko elektrane B3 biće parafiran u Skupštini Srbije do kraja februara. Tada ćemo morati da platimo avans od 107 miliona dolara. Onda sledi plan projektovanja i izgrada tehničke dokumentacije, pa je početak radova planiran za oko godinu dana. Posao je vredan 715 miliona dolara, a očekujemo da će oko 30 odsto otići u naše firme, i to prvenstveno građevinske i one koje se bave mašinogradnjom. Kinezi će doneti svoju opremu, a deo operative će raditi srpske kompanije", objašnjava Dragan Jovanović, generalni direktor "Kostolca".

Izgradnja "Kostolca 3" izrazito je bitna i srpskoj i kineskoj strani, jer će ovim poslom obe države postaviti osnove za dalji rad.

"Dobićemo termoelektranu nakon 30 godina, ali i energetsku stabilnost i bezbednost snadbevanja strujom, a Kinezima će ovo biti prvi veliki projekat u Evropi. Dobro je što smo u prethodne tri godine sa njima usko sarađivali na obnovi blokova. Sve prvobitne nesuglasice i period prilagođavanja, pogotovo oko našeg zakona o izgradnji, prevaziđene su. Nakon tri godine, dosta bolje radimo", objašnjava Jovanović.

Koliko je elektrana važna i Kinezima, potvrđuje i Vang Hong, potpredsednica firme CMEC, koja je u petak posetila „Kostolac“.

"Sada imamo iskustva u Srbiji, ispunićemo sve zahteve ove zemlje. Projekat će sigurno biti završen na vreme. Obnovili smo blok B1, a organizovaćemo i obuke za inženjere u Srbiji, kako bi pogon normalno radio. Zainteresovani smo i za druge poslove u Srbiji u oblasti energetike, a spremni smo i da ponudimo novi model za finansiranje, i to kroz investicije", kaže Hong.

Kinezi za novi projekat u rudniku zajme našoj zemlji 608 miliona dolara, dok ostatak od 107 miliona dolara ide na teret države. Kredit ima i grejs period od sedam godina, a kako je rok za završetak elektrane pet, počećemo da ga isplaćujemo kada već budemo imali postrojenje. Tako je ideja da pogon sam sebi plaća barem deo rate.