Nema para za nove avione i radare

Ovo je predviđeno predlogom državnog budžeta za 2015.

Tri milijarde dinara, koliko je namenjeno novom naoružanju i opremi, biće dovoljno samo za sitnije nabavke. Para u vojnoj kasi za kupovinu radara, aviona, sredstava PVO ili drugih savremenih sistema, sledeće godine - neće biti.

Ukoliko narodni poslanici bez većih izmena usvoje Vladin predlog državne kase, oružane snage raspolagaće u 2015. godini i sa 1,2 milijarde neraspoređenog viška prihoda ostvarenog prethodnih godina.

Od većih investicija u planu je izgradnja novog hangara na vojnom aerodromu u Batajnici, vrednog 200 miliona, kao i gasifikacija tehničko-remontnog zavoda u Čačku, što će koštati oko 100 miliona dinara.

Od nabavke novih ruskih „migova“ vojni vrh je još letos definitivno odustao.

U vojnoj kasi rezervisana su sredstva za projekat modernizacije aviona „supergaleb G4“. Za to su, međutim, planirana samo 24 miliona dinara.
Komandant vojne avijacije general-major Ranko Živak o ovom, kao i drugim poslovima od kojih zavisi budućnost srpskog vazduhoplovstva, kaže da oni zavise od nivoa naučnotehnoloških znanja i finansijskih mogućnosti države.

"Za projekat modernizacije „supegaleba G4“ potrebna nam je pomoć i saradnja odgovarajućeg stranog partnera. Nabavka savremenih borbenih sistema, poput višenamenskog borbenog aviona ili radara, uslovljena je finanasijskim sredstvima. Postojeće stanje i problemi sa novcem otežavaju modernizaciju, ali se nadam da to neće sprečiti nabavku novih borbenih sredstava u sledećih nekoliko godina", kaže general Živak.

Jednu od većih stavki u vojnoj kasi za 2015. čine odnosi sa javnošću, za šta je namenjeno oko milion evra. Ratnom vazduhoplovstvu i PVO namenjeno je oko milijardu dinara, dok će srpski plavi šlemovi u svetu koštati 826 miliona dinara.

Vojni budžet od 443 miliona evra Srbiju svrstava među evropske države sa najmanjim izdacima za vojsku. Iznos koji je namenjen oružanim snagama već godinama je ispod 2,4 odsto državnog BDP, što je kao pravu meru vojnih troškova još 2008. preporukom odredila Vlada Srbije.

Po procentu koji izdvajamo za vojsku možemo da se poredimo sa Bugarskom, koja takođe izdvaja do 1,5 odsto BDP, ali i Hrvatskom, koja ima duplo manje vojnika nego Srbija. Po debljini novčanika iza nas su i vojske Albanije, Crne Gore, Makedonije i BiH, koje imaju značajno manje ljudi u stroju. Uprkos naporima vojnog vrha godinama nam je nedostižan nivo vojnog budžeta Slovenije, Grčke, Austrije, pa čak i Rumunije.