Kako od starih stvoriti nove vagone

Nekadašnji industrijski gigant, kraljevačka Fabrika vagona je na svojevrsnoj klackalici – mogla bi se podići iz pepela ili će se ugasiti posle skoro osam decenija postojanja.

Situacija se poslednjih godina samo pogoršava, radnici su odavno u štrajku, stoji pogon vagonogradnje i čeka se vest iz Agencije za privatizaciju o mogućem novom kupcu ili strateškom partneru. Stručnjaci tvrde da šansi za oporavak i opstanak ima, jer je veliki nedostatak vagona kako kod domaćih tako i inostranih železnica. Nasuprot tome, preostali radnici su, izgleda, izgubili nadu. U sindikalnoj anketi od sadašnjih 730 zaposlenih 426 se izjasnilo za odlazak iz fabrike uz neki vid otpremnine. U toj neizvesnosti zanimljiva je ideja dr Tomislava Simovića, nekadašnjeg direktora Fabrike vagona čiji je doktorski rad baš na temu projektovanja i proizvodnje teretnih vagona. On svoju optimističku koncepciju temelji na, rečeno ukratko i uprošćeno, proizvodnji novih od starih kola. Naime, Simović je prikupio podatke da na našim prugama već godinama stoji najmanje šest hiljada vagona. Zarđali su, zarasli u korov, predstavljaju pravo ruglo... A, to je potencijal bar kao staro gvožđe koje samo zauzima oko 120 kilometara pruge.

Simović tvrdi da je rok trajanja teretnih kola oko dvadeset godina i da bi se od dobrog broja sada neupotrebljivih mogao koristiti znatan deo, recimo, vagonskog postolja tako da bi se od nekoliko starih proizvodio jedan broj novih.

"To znači da za 2.000 vagona potrebnih domaćoj železnici treba oko 40.000 tona materijala. A, ako je jedan teži oko 20 tona od ovih koji u korovu stoje ostaje oko 80.000 tona na tržištu deficitarnog „starog gvožđa“. Ono se plaća po 80 do 100 dolara po toni, a to je ukupno od šest i po do osam miliona dolara. Taj novac bi bio značajan podsticaj u oporavku ove proizvodnje, ali je ovu ideju neophodno detaljno razraditi, sačiniti stručni operativni tim za upravljanje projektom i naravno, u saradnji sa srpskom železnicom, doći će do još preciznijih analiza i računica“, ističe Simović.

Sagovornik lista Politika je još predočio podatke i o potražnji drugih, inostranih železnica za teretnim vagonima tvrdeći da, recimo, Rusiji godišnje treba oko 80.000 a mogu proizvesti samo polovinu.

Tu, primera radi, treba potražiti šansu da se u početku radi preko neke njihove fabrike dok se, kako on objašnjava, ne dobije licenca.

A, u kraljevačkoj Fabrici vagona znaju za ove ideje, smatraju čak i da bi od naše železnice bile prihvatljive i podržane.

"Uz to, mi od srpske železnice očekujemo i tender za rekonstrukciju 350 vagona i to će kako nam je obećano ove godine popravljati domaći proizvođači“, kaže Zoran Minović, direktor kraljevačke Fabrike vagona.