Gde nestade hiljadarka

U jednom "marketu" (prefiks "giga", "mega" ili neki sličan dodati po želji), baš na onom delu gde su u ponudi suhomesnati proizvodi, stoji mučeni trgovac koji je upravo završavao ispisivanje "specijalne ponude" za taj dan, pa je istakao kako kilogram nekakve salame košta 1.999,99 dinara.

Gledaju kupci njega, gleda on njih, svi gledaju u salamu. Šta li joj, jadnoj, fali pa da "za dlaku" ne dosegne dve hiljadarke!? Na pitanje ko misli da će ovakva cena da "prelomi kupca", unesrećeni prodavac odgovara kako mu je zabranjeno da psuje.

Onomad, pre par decenija, kada su na Zapadu počeli "stručno" da analiziraju kupce, zaključili su da je "psihološki" uticaj preloman pri kupovini, i da je, u stvari, 99,99 znatno manje nego sto. Neki naši ekonomisti su davno govorili da su u "potrošačkom društvu", tamo, preko, navikli na takve ponude, ali da kod nas takvo nipodaštavanje mušterija nema izgleda da zaživi.

Tim pre što smo novčanicu od jedne pare poodavno izbacili iz upotrebe, a, nije teško priznati da ne biste tačno znali šta činiti ukoliko naprasno steknete "ceo dinar". (Za neupućene, "para" je stoti deo dinara, dakle, taman toliko ste uštedeli sa gorepomenutom salamom.)

Ovaj "ekonomsko-psihološki trend" silno je otežao i posao televizijskih spikera. Dok čitaju reklame svaka cena koju izgovore mora da završi sa "99". Tolike "pare" je neko uštedeo, a mi nikako da zahvalimo trgovačkoj promisli. Mislite da nije? Ostavićete dve hiljadarke za narečenu salamu, ne brinite. A neko marljivo skuplja kusur. Za godinicu, svašta marljiv čovek prikupi...