Imamo "biblijsku" najezdu glodara

Mada se takozvane kalamitne godine, kada dođe do prenamnožavanja glodara, prirodno javljaju svake četvrte ili pete godine, stručnjaci kažu da do sada nikad pre, od kada se vodi evidencija, nije zabeležena ovakva najezda.

Zbog vanrednih okolnosti ministarstvo poljoprivrede odobrilo je upotrebu do sada zabranjenih opasnih otrova.

Ukoliko poljoprivrednici na poljima, u povrtnjacima ili voćnjacima nađu rupu to nije poseban problem. Svaki miš može da pojede par grama žitarica ili zelene mase dnevno. Međutim, ako nađu 50.000 rupa, koliko su na pojedinim parcelama našli stručnjaci Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine , to znači da prinosa do naredne žetve uopšte neće ni biti.

Po analizama stručnjaka po broju rupa u regionima Bačke, Srema, Mačve i Pomoravlja dimenzije napada glodara ove godine su biblijske.

Štete se kreću i do 100 odsto. Miševi su se toliko prenamnožiili da su počeli da napadaju voćanjake, što se inače ne dešava.

Pretpostavlja se da je razlog ove opasne i neobične pojave sled okolnosti u vidu dve tople zime , toplog proleća i leta.

"Upozoravali smo još pre da će do ovoga doći i sada je izvesno da je to veliki problem", kaže Mirjana Vukša, stručnjak za glodare.

Ženka miša može da se koti 10 puta u toku godine. Graviditet traje svega 19 dana posle kojih može da okoti do 12 mladunaca koji sami počinju da se pare za mesec dana.

U normalnim godinama jedna ženka miša može da proizvede stotinak potomka.

Suočeno sa velikim problemom, Ministarstvo poljoprivrede je vandredno odobrilo upotrebu opasnog otrova "cink fosfida".

Mada, nije zvanična preporuka, pogođeni poljoprivrednicu su primorani da otrov bacaju rasturačima za đubrivo po celim njivama, a ne pojedinačne doze u svaku rupu.

"Cink fisfid" deluje brzo i agresivno, nije opasn po useve i zdravlje ljudi koji koriste plodove, ali je opsan za ptice i divljač. Ali nadlešni kažu da je to žrtva koja mora da se podnese.

"Ministarstvo je moralo da odobri upotrebu "cink fosfida" na njihovu preporuku, kaže Mirjana Vukša.

Doktorka Vukša upozorava da poljoprivrednici moraju da kratkoročno sprovedu niz mera da bi spasili svoje useve.

Dugoročno uspeh bi mogao da se postigne obnavljanjem revira za prirodne predatore miševa, pogotovu sove koji su jedine u stanju da kontrolišu brojnost glodara, na isti način kao i milionima godina pre nego što je čovek uopšte počeo da se bavi poljoprivredom.