Koliko nas košta niska inflacija?

Najočiglednija cena za to je ceh od 43 milijarde dinara koju je prošle godine morala da plati Narodna banka koji je, samo delom, nastao pri povlačenju viška novca iz opticaja kako višak novca na tržištu ne bi pravio pritisak na rast cena robe i usluga.

Posle objavljivanja podatka o minusu u kasi centralne banke za 2013. strasti se još nisu smirile, jer pređašnji guverner Dejan Šoškić smatra da NBS plaća visoku cenu monetarne politike, odnosno da nije bilo potrebe za velikim i skupim povlačenjem novca što je centralna banka radila. Prema njegovim rečima, i u ovoj godini NBS nastavila je da plaća više nego što je potrebno zbog toga što nam je privreda u recesiji, a inflacija ispod donje granice inflacionog cilja, uz slaba inflaciona očekivanja.

Narodna banka odgovara da finansijski rezultat nije cilj poslovanja centralnih banaka, niti može biti mera njenog uspeha, već je osnovni cilj monetarne politike postizanje i održavanje stabilnosti cena, kao i očuvanje finansijske stabilnosti.

U saopštenju NBS navodi da im je cilj očuvanje finansijske stabilnosti.

NBS ističe da cilj monetarne politike, kao i njenog poslovanja nije ostvarivanje profita, niti se NBS u svom poslovanju rukovodi primarno nastojanjem da ostvari profit.

Kako je navedeno, to je svetski standard u centralnom bankarstvu – centralne banke su zakonom ovlašćene da koriste instrumente monetarne politike kako bi postigle i očuvale cenovnu i finansijsku stabilnost, dok je finansijski rezultat centralne banke posledica kretanja faktora van uticaja centralne banke i njenog operativnog poslovanja koji odražava korišćene instrumente monetarne politike.

Nema primera u svetu da je profit definisan kao cilj centralne banke, niti da se njena uspešnost ili neuspešnost meri ostvarenim dobitkom ili gubitkom. Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže, ako sudimo po rezultatima koje je Narodna banka postigla, da je vodila ispravnu monetarnu politiku.

"Postignuta je finansijska stabilnost, inflacija je spuštena, dinar je bio relativno stabilan, a devizne rezerve očuvane. I ti rezultati nisu samo privremeni, već su ostvareni na srednji rok", kaže Nikolić.

Po njemu, centralna banka nije profitna institucija. Nikolić podseća da je u periodima hiperinflacije centralna banka imala najbolje finansijske rezultate, ali čemu to.

"Nije motiv rada Narodne banke pozitivan finansijski rezultat. Čemu takav učinak ako su svi ostali propali. Ovogodišnji rezultati biće pozitivni i anuliraće se prošlogodišnji gubitak", smatra Nikolić.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da nije dobro da inflacija bude ni iznad ni ispod cilja kao što je to sada. Po njemu, Narodna banka je mogla i ranije da smanji referentnu kamatnu stopu. U dvovalutnom sistemu (dinar i evro) komplikovanije je balansirati, jer popuštanje monetarne politike ima efekta i na inflaciju, spoljnu trgovinu i bilanse preduzeća i fizičkih lica čiju zaduženost povećava ako su im zaduženja u deviznom znaku.

"Visoka referentna kamatna stopa usporava slabljenje dinara. Ne bi bilo dosledno da Narodna banka spusti referentnu kamatnu stopu, a da s druge strane prodaje devize na tržištu da bi odbranila dinar", kaže Arsić.