"Srbi su pošteni. Dođite, uložite"

Ovo je ocena učesnika stručne konferencije "Metaloprerađivačka industrija u Srbiji 2014".

Konferencija, koja se održava pod pokroviteljstvom nemačkog ministarstva privrede i energetike, bila je prilika da se devet nemačkih kompanija, pored predstavljanja svojih mogućnosti iz ove oblasti, poveže sa domaćim preduzećima.

Ulrih Vild, direktor preduzeća "em&s" predstavio je program podrške ulasku na strana tržišta ministarstva privrede i energetike Nemačke čiji je konsultant, rekavši da nemačka vlada razmatra kako može da podrži nemačka mala i srednja preduzeća i njihovo poslovanje u inostranstvu.

U okviru pomenutog programa, nemačka preduzeća organizovano posećuju interesantna tržišta, a danas imaju priliku da se upoznaju sa situacijom u Srbiji.

Polje interesovanja i rada nemačke metaloprerađivačke industrije su pre svega mašinogradnja, autoindustrija, očuvanje životne sredine, građevina, dodao je on.

Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalugriju u Privrednoj komori Srbije istakao je da postoje veliki potencijali za saradnju domaće metaloprerađivačke industrije sa nemačkim partnerima.

Automobilska industrija je, prema njegovim rečima, veoma značajna za razvoj srpske privrede, i tu je Fijat najveći izvoznik, ali i uvoznik. Problem je, međutim, što se mali broj domaćih kooperanata uključio u saradnju, dodao je on.

Što se tiče metalske industrije, ona je sada prekretnici, naveo je Obradović podsetivši da se ovih dana rešava sudbina preduzeća u restrukturiranju te da će mnoge firme iz ovog sektora, ako ne budu privatizovane, otići u stečaj.

"Najbolje bi bilo da se pronađu strateški partneri za ta preduzeća i od toga zavisi da li će Srbija ući u reindustrijalizaciju", istakao je on.

Privreda Srbije je, prema njegovim rečima, sada u fazi revitalizacije, a industrijske grane koje imaju potencijal za budući razvoj su: automobilska industrija, informacione tehnologije, elektronika, poljoprivredna mehanizacija, odbrambena industrija.

Istakavši da Srbija ima dugu tradiciju mašinstva i školovanja kvalitetnih inženjera, dekan Mašinskog fakuteta u Beogradu Milorad Milovančević je sa žaljenjem konstatovao da su poslednje decenije bile teške kako za industriju, Mašinski fakultet, tako i za zemlju u celini.

Proizvodni kapaciteti Srbije počeli su da se urušavaju pojavom prve krize početkom 80-tih godina, rekao je on i naveo podatak da je pre 30 godina u našoj zemlji bilo 446.000 proizvodnih radnih mesta, a 2009. godine njihov broj je manji od 22.000.

Srbi su dobar i pošten narod željan posla i mi možemo da ponudimo kvalitetne inženjere i ogromno iskustvo, istakao je on i pozvao nemačke investitore rečima "Mi hoćemo da sarađujemo, dođite, investirajte, bićete zadovoljni".

Profesor visoke stručne škole u Bilefeldu Dragan Vučetić ocenio je da je jasno da je nova vlada spremna da menja stvari, ali je ukazao na problem preglomazne državne administracije i potrebu da se poveća istraživanje u razvoj i obrazovanje.

On je istakao značaj dualnog sistema obrazovanja rekavši da u mašinskoj industriji nisu potrebni samo inženjeri, već i zanatlije.

Mašinstvo kao stub privrede ugroženo je danas čak i u Nemačkoj, pre svega zbog odliva znanja, piraterije proizvoda, kao i visokih troškova proizvodnje.

Konferencija, koja je okupila predstavnike metaloprerađivačke industrije u Srbiji i devet nemačkih kompanija, održana je u organizaciji Delegacije nemačke privrede u Srbiji.