"Industrija u 'zoni smrzavanja'"

To je ocenio ekonomski analitičar Instituta za tržišna istraživanja (IZIT), Saša Đogović, navodeći da je tome dosta doprineo pad proizvodnje električne energije, gasa i pare od 38,9 odsto, što je negativna posledica majskih poplava.

Istovremeno, proizvodnja derivata nafte imala je veoma dramatičan pad, od čak 91,5 odsto, što bi moglo eventualno da znači da je došlo do remonta kapaciteta, ali treba videti šta će se desiti u narednom mesecu i da li su u pitanju neki drugi faktori, napomenuo je Đogović. Posmatrano kumulativno, u prva tri kvartala fizički obim indutrijske proizvodnje beleži pad od 5,7 odsto u odnosu na isti period lani. Đogović je podsetio da je u prva tri meseca ove godine proizvodnja imala pozitivan rast od 2,1 odsto, u prvih pet meseci 0,2 odsto, dok je za prvo polugodje pala 1,3 odsto, za osam meseci pad iznosi 4,3 a za devet meseci 5,7 odsto.

To slabljenje realnog sektora, po njegovom mišljenju, ukazuje da nisu u pitanju samo majske poplave koje su snizile prozvodnju, već da postoje strukturni problemi u privredi, da nema dovoljno novih investicija, ni razmaha privatne inicijative.

"2014. izgubljena za reforme"

Đogović je ocenio da inflacija u narednoj godini neće biti problematična tačka srpske ekonomije i naveo da "značajnu kočnicu u širenju inflatornog virusa naredne godine predstavljaju očekivano veća nezaposlenost i pad prihoda stanovništva".

Đogović je podsetio da je zaključno sa septembrom ove godine inflacija u Srbiji bila 2,3 odsto i naglasio da prema svim procenama do kraja godine ona neće preći planiranu gornju granicu za ovu godinu od 4,5 odsto.

"Ovako niska stopa inflacije posledica je slabije kupovne snage stanovništva i relativno stabilnog deviznog kursa dinara koji je u funkciji sprečavanja inflatornog potresa", dodao je on. Prema rečima Đogovića, jedina mogućnost da se podstakne penjanje inflacije na više kote, ali u granicama zadatih, uz sezonski očekivani rast potrošačkih cena tokom jeseni je klizanje dinara u odnosu na evro.

"Kretanje inflacije predominantno će zavisiti od Vlade Srbije , odnosno njenih fislkalnih mera i odluka da se izvrši poskupljenje usluga ili proizvoda koji su pod njenom kontrolom, kao i od kreditno-monetarne politike Narodne banke Srbije (NBS)", naveo je on.

Đogović je dodao i da je 2014. izgubljena godina za preduzimanje ekonomskih reformi u Srbiji, kao i da se subvencijama preduzećima u restrukturiranju i javnim pravnim subjektima samo naglaša "populistički" pristup ekonomiji, a ne rešavaju problemi, već se samo guraju pod tepih.

Prema njegovim rečima, u fokusu reformi u Srbiji ne smeju biti samo javna preduzeća, preduzeća u restrukturiranju ili državna uprava, već one treba da budu sprovedene i u zdravstvu, sportu, kulturi, prosveti i nauci.

Đogović je naglasio da je "zdravstvo primer žrtve partokratske piramide, jer su u njemu zapošljavani kadrovi koji su bili u službi partije a ne medicine, pa sada ima previše administrativnih radnika".