Dugovi koje su pojeli skakavci

Od ukupnog duga najvećih poreskih dužnika u Srbiji teškog 694 milijardi dinara, kolika su nenaplativa potraživanja iznosila poslednjeg dana septembra ove godine, Poreska uprava ne može da naplati čak 61,73 odsto ili oko 418 milijardi dinara, što je više od 3,5 milijardi evra ili 10 odsto domaćeg bruto proizvoda.

Kao glavni razlog nenaplativosti ovih potraživanja poreznici navode stečajeve firmi, ugašena i brisana preduzeća iz registra i privatizaciju, piše Politika. Samo zbog činjenice da su pojedine firme brisane iz registra ili su ugašene, nemoguće je naplati čak 55,5 milijardi dinara, što je ubedljivo i najveća stavka u ukupnim nenaplativim potraživanjima poreznika.

Ogromna dugovanja od oko 227,8 milijardi dinara nemoguće je naplatiti i zbog činjenice da su firme u stečaju, dok je 113,5 milijardi nenaplativo zbog privatizacije. Ostaje nejasno da li zbog toga što su te firme prodate, ali je novi gazda ostao dužan, ili se čeka na prodaju nekih od firmi za koje bi se dobile pare.

S druge strane od početka ove godine Poreska uprava uspela je da prebaci plan naplate PDV-a. Projekcija prihoda po tom osnovu za devet meseci bila je 289,35 milijardi (računajući ukupno i uvozni i domaći porez na dodatu vrednost), a naplaćeno je 292 milijardi dinara.

Država je, pokazuju podaci Poreske uprave, najviše prihodovala po osnovu uplata doprinosa za socijalno osiguranje budući da je od januara do oktobra uplaćeno više od 374,8 milijardi dinara.

Naplata poreza mogla bi do kraja godina da bude i veća s obzirom na to da su poreski inspektori neprestano na terenu i da se na ugostiteljskim objektima širom Srbije sve češće mogu videti crvene trake preko vrata i obaveštenja Poreske uprave da je objekat zatvoren zbog neizdavanja fiskalnih računa ili neprijavljivanja radnika.

Samo podatak da je Poreska uprava za devet meseci ove godine podnela 861 krivičnu prijavu i 18 dopuna krivičnih prijava protiv 1.187 osoba za 999 krivičnih dela, koji su pokušali da utaje oko 6,5 milijardi dinara poreza, jasno se vide prvi efekti borbe protiv sive ekonomije.

U Poreskoj upravi kažu, da je cilj ovih stalnih kontrola da se obuhvati što veći broj objekata u kojima se obaveza prometa robe na malo i pružanje usluge građanima naplaćuje u kešu.

Ovim kontrolama utvrđeno je da više od jedne trećine poreskih obveznika ne evidentira promet preko fiskalnih kasa. U takvim situacijama bez obzira da li je reč o preduzetniku ili preduzeću na licu mesta izriče se privremena mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 60 dana.

To praktično znači, objašnjavaju poreznici, stavljanje katanca na vrata uz obavezno pisanje prekršajne prijave i naplate kazne od dva miliona dinara za firme. Za preduzetnike koji pokušaju da utaje porez kazna je do pola miliona dinara, a kažnjava se i direktor firme s 5.000, odnosno 150.000 dinara.