Od 1.000 taksista, 30 radi legalno

Koliko ima taksi vozila, a koliko taksista, koje se firme bave ovim poslom i da li posluju legalno ili pronalaze rupe u zakonu kako bi izbegle prijavljivanje radnika i plaćanje poreza?

Sva ova pitanja su na "tapetu” već petnaestak godina, otkako se broj taksista u Kragujevcu naglo uvećao. Ali, za sada, niko nije uspeo (ili nije želeo) da reši svojevrsnu taksi rašomonijadu u ovom gradu zbog koje je država ostala uskraćena za oko 2,5 milijardi dinara na ime poreza za zdravstveno i socijalno osiguranje.

U ovakvim okolnostima, ugrožena je i bezbednost putnika, o čemu svedoči i događaj od pre mesec dana, kada je jedan kragujevački taksista ubio putnika koji mu je bio stalna mušterija.

Svi ovi problemi bili su tema jučerašnje konferencije za novinare, koju je održao načelnik Šumadijskog upravnog okruga Damjan Srejić. U obraćanju novinarima, on je rekao da je tokom prethodnih nedelja došao do "neverovatnih podataka”.

Prema Srejićevim rečima, u Kragujevcu je registrovano 1.243 taksi vozila, a od oko 1.100 vozača koji imaju legitimacije svega njih 30 plaća porez i ostvaruje prava iz radnog odnosa.

"Bio sam zatečen ovim podacima, ali još više odsustvom volje nadležnih gradskih službi da reše probleme, zbog kojih najviše trpe sugrađani koji koriste taksi prevoz. Kragujevčani, zapravo, ne znaju ko ih vozi, jer najveći broj taksista, pravno gledano, ne postoji. Iako imaju gradske taksi legitimacije, vozači nisu zaposleni, a firme koje su ih angažovale ne plaćaju porez. Te firme su registrovale njihove automobile, ali ne i vozače koji rade na crno, a takvih je više od hiljadu", objasnio je načelnik Šumadijskog okruga, navodeći da država svake godine zbog sive taksi zone u Kragujevcu ostaje "kratka” za oko 150 miliona dinara na ime poreza i za još oko 30 miliona po osnovu dažbina koje taksisti plaćaju za frekvenciju taksi firmi na koju su preneli svoje vozilo.

Pre nešto više od jedne decenije, u Kragujevcu je bilo stotinak taksi vozača, ali posle propasti "Zastave” i drugih preduzeća iz metalskog kompleksa 2001, njihov broj se udesetostručio. U potrazi za kakvom-takvom zaradom, mnogi radnici ugašenih preduzeća jednostavno su bili prinuđeni da nabave automobil (uglavnom je reč o "polovnjacima” starijim od deset godina) i sednu za volan.

Socijalni košmar koji je u to vreme zadesio ovaj grad doveo je do "najezde” novih taksi vozača, ali je ovaj vid prevoz sistemski počeo da se rešava tek pre par godina. Ili se, bar, tako činilo, budući da su neke skupštinske odluke, kako je to rekao načelnik Srejić, samo zakomplikovale situaciju, otvarajući prostor za rad na crno.

"Odlukom Skupštine grada o taksi prevozu iz 2011. jasno je definisano ko i pod kojim uslovima može da se bavi ovim poslom, ali je 2014. izmenjen član koji je podrazumevao da svaki taksi vozač, kao i svaka druga zaposlena osoba, mora da bude prijavljen Penzijsko-invalidskom fondu. Možete naslutiti kome je to bilo u interesu, ali je ključno pitanje kako je moguće da je kragujevački parlament usvojio izmene koje su vlasnicima taksi firmi omogućile da ne plaćaju porez", naglasio je Srejić i poručio da će Šumadijski okrug u narednim nedeljama pokrenuti pitanje zakonitosti i ustavnosti važeće gradske odluke.

U Kragujevcu postoji desetak taksi firmi, ali imena njihovih osnivača, kojih je oko 550 (više desetina osoba može osnovati jedno preduzeće ili preduzetničku radnju), nisu na evidenciji Agencije za privredne registre. Zato je u ovom trenutku nemoguće pokrenuti postupak protiv onih koji su kršili zakon. Popis osnivača taksi firmi biće sačinjen u narednih nekoliko sedmica, poručio je načelnik Šumadijskog okruga, napominjući da mu nadležne gradske službe nisu dostavile tražene podatke.

Svi ovi problemi, naglasio je načelnik Srejić, moraju da se reše, kako zbog onih taksista koji redovno izmiruju svoje obaveze, tako i zbog sugrađana koji se osećaju nesigurno u taksi vozilu kojim upravlja neprijavljeni vozač. Bezbednost sugrađana koji koriste taksi prevoz mora biti na najvišem mogućem nivou, kako se ne bi ponovio slučaj iz okolnog Badnjevca, kada je vozač iz koristoljublja usmrtio svog putnika, penzionera invalida, piše Politika.