Da li je dobro smanjiti penzije?

Ovo su danas ukazali učesnici okruglog stola na temu "Šta je to penzija".

Ekonomista Milan R. Kovačević rekao je na skupu, koji su organizovali Fondacija Centar za demokratiju i Fridrih Ebert fondacija, da nije jasno koliko i kako će biti umanjivane penzije i da je oblast penzija regulisana u više zakona, te će biti dosta komplikovano pravno u te zakone "udenuti" smanjenje penzija i to u različitim procentima za različcite iznose.

On je naveo da je neke zakonske odredbe teško razumeti i da bi bilo teško naći zakonski i ustavni osnov da se penzije uopšte umanje.

Kovačević je ocenio i da bi trebalo razmotriti šta sve spada u imovinu PIO fonda i kako bi njom trebalo raspolagati.

"Ne postoji želja da se napravi jedna rekonstrukcija i da se vidi šta bi danas penzioni fond trebalo da ima kao svoju imovinu. Kada bi se to uradilo onda bi kroz zakup te imovine, ili prodajom, mogao da se popravi sadašnji odnos koji je krajnje nepovoljan, jer oko 40 odsto isplata za penzije sada ide iz budžeta, što znači da smo se vratili u prošlost da država plaća 40 odsto a da od doprinosa na neki način cirkuliše oko 60 odsto za isplate penzija", naveo je on.

Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević primetio je da se broj penzionera i osiguranika skoro izjednačio, tačnije u Srbiji ima oko 1,7 miliona penzionera a osiguranika 1,8 miliona (kada se izuzmu poljoprivrednici, oni sa privremenim poslovima, tehnička lica..).

Što se tiče formule za smanjenje penzija on je kazao da je to jedan matematički obrazac koji nema alternativu, a da je bilo zabune u vezi toga koliko će to smanjenje iznositi.

"Nije jasno zašto takva formula nije primenjena i kod plata, pa postoji mala zabuna i izgleda da su plate manje zahvaćene od penzija, međutim, to to nije tačno i takav privid se stvara zbog različitih formula", rekao je Kovačević.

Prema njegovom mišljenju, reforma PIO sistema i sve preduzete i planirane mere nisu sasvim dovoljne sa aspekta dugoročnije fiskalne konsolidacije, ali će se tim merama dostići cilj da udeo ukupnih izdataka za penzije u BDP-u padne sa 14 odsto na ispod 10 odsto.

"Problem koji vidi i MMF je taj da će penzije u perspektivi padati, prosečna penzija će padati u odnosu na prosečnu platu ispod 50 odsto i ta međunarodna finansijska institucija smatra da to ne treba dozvoliti", ukazao je on.

Dragoljub Mićunović iz Fondacije Centar za demokratiju smatra "da su penzioneri žrtve i da su merama koje se odnose na smanjenje primanja duplo više pogođeni nego zaposleni u javnom sektoru".

"Ovo je rat sa penzionerima, jer je to bilo najlakše uraditi", naveo je on.

Snežana Šantić iz Udruženja penzionera opštine Stari Grad predočila je da penzioneri čine četvrtinu stanovništa u zemlji a da je od ukupnog broja (1,7 miliona) njih 400.000 u Beogradu, a ostatak širom Srbije. Kako kaže, sada su oni koji su gradili državu i plaćali redovno doprinose suočeni sa time da se njima smanjuju primanja a vrlo često su prinuđeni da pomažu svoju decu i unučiće, jer su njihova primanja ponekad jedina sigurna u porodici.

"Oni sada ne razumeju zašto oni da spašavaju državu", rekla je Šantićeva.

Predstavnik Sindikata Nezavisnost Mihajlo Đorđević naveo je da će se zbog predviđenog smanjenja penzija sindikati penzonera žaliti Ustavnom sudu, a ako ne dobiju odgovarajući odgovor obratiće se i sudu u Strazuburu.

Nadežda Satarić iz udruženja "Amity" kazala je da je primetno da više ne postoji međugeneracijsko poštovanje i solidarnost, i da je loše to što se pomera starosna granica za penzionisanje žena, kao i što se onima koji su redovno izmirivali obaveze i plaćali doprinose sada primanja smanjuju.

"I dalje se time još više podstiču ljudi da rade u sivoj zoni, jer se postavlja pitanje zašto uplaćivati doprinose ako ti niko ne garantuje da ćeš imati penziju u budućnosti", kazala je Satarić, ocenjujući da je to i loša poruka mladima koji tek treba da počnu da rade i zapošljavaju se.

"Penzija nije socijalna, već ekonomska kategorija, i tako bi prema njoj trebalo da se odnosimo", rekla je ona.