"Javna preduzeća prevelik teret"

Vasiljević, koji je stručnjak Svetske banke, smatra da te i slične firme postaju ogroman problem za budžet.

"Kada pogledate broj zaposlenih i fiksna sredstva kojima te firme raspolažu, to je više nego u bilo kojoj drugoj uporedivoj zemlji. Velika javna preduzeća postaju ogroman problem za budžet", rekao je Vasiljević u izjavi Tanjugu. On je, ilustrujući problem, ukazao da su izdvajanja države iz budžeta za garancije javnim preduzećima u poslednjih četiri, pet godina porasla više od pet puta, dok, prema njegovim rečima, rastu državni izdaci i po osnovu subvencija.

"Izdavanje garancija za kredite javnim preduzećima u poslednjih nekoliko godina raste, tako da sada imamo troškove servisiranja dugova tih preduzeća koji su pre četiri, pet godina iznosili oko 70 miliona evra godišnje, a u ovoj godini su oni projektovani na blizu 400 miliona evra godišnje", precizirao je Vasiljević.

Kod direktnih subvencija, kaže, najveći korisnici su Železnice Srbije i Resavica. "Železnice Srbije sa nekih 130 -140 miliona evra godišnje najveći su korisnik subvencija, a pri vrhu je i Resavica koja po tom osnovu iz budžeta crpi oko 40 miliona evra godišnje", rekao je Vasiljević.

To je ogroman trošak, kaže on, i poručuje da je zato neophodno ući u reformu tih preduzeća, u povećanje njihove efikasnosti, a u nekim slučajevima i u privatizaciju. "Mogući su različiti modeli, ali klasičan pristup je da bi preduzeća koja imaju prirodan monopol trebalo da ostanu pod kontrolom države, dok bi ona koja su u sektorima u kojima postoji tržišna utakmica, trebalo privatizovati", navodi on.

U tom smislu navodi primer Telekoma, koji je, kaže, već na tržištu, te nema razloga da država bude većinski vlasnik. "Poslednjih nekoliko godina Telekom polako gubi tržišno učešće, a glavni razlog je što se njemu pristupa kao da mu je glavna uloga da puni budžet. Tako se iz profita deo novca uplati u budžet, deo podeli zaposlenima, a vrlo malo ostane za investicije i Telekom onda polako gubi tehnološku utakmicu", objašnjava Vasiljević.

Kod drugih velikih javnih preduzeća poput EPS-a, kaže on, moglo bi da se razmišlja i o drugim rešenjima, a najbitnije je da se promeni pristup tim preduzećima.

"Neophodna je profesionalizacija menadžmenta, transparentniji pristup izbora menadžmenta i da se od njega očekuje da ostvari rezultate.

Međutim, sam profesionalni menadžment nije rešenje ako se ne promeni uloga vlasnika, odnosno države u smislu postavljanja ciljeva", kaže ovaj stručnjak Svetske banke.

Prema njegovim rečima, problem javnih preduzeća je što se preko njih vodi socijalna politika na razne. "Vlasnik, odnosno država mora da odluči koji su ciljevi tih preduzeća, da ostvaruju profit ili socijalni. I ako su socijalni, to je legitimno, ali moramo da znamo koliko nas to košta, kao i da li smo spremni da platimo", navodi on.

Ipak, zbog rastućih troškova servisiranja tih preduzeća, bilo bi dobro, kako kaže, da država već do kraja godine počne da rešava ovaj problem. "Prvi korak bi mogao da bude da se napokon, u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, imenuju novi direktori na javnom konkursu. Iz različitih razloga to se do sada nije desilo, ali bi to mogao da bude jedan od prvih koraka", poručuje Vasiljević.