Sada kamate obaraju banke na sudu

Kada je sredinom 2008. godine podigao kredit od 80.000 švajcarskih franaka za kupovinu stana, jedan sugrađanin nije ni sanjao da će se ovo zaduženje pretvoriti u noćnu moru.

Rok otplate od 30 godina, kamata od 4,5 odsto, pa i rata od 405 franaka ili 252 evra u tom trenutku zvučali su sasvim prihvatljivo, s obzirom na to da je sa porodicom konačno rešio stambeno pitanje.

Njegov kredit tada je iznosio oko 49.700 evra ili 3,9 miliona dinara. Posle šest godina i 75 otplaćenih rata trenutno duguje 70.900 švajcaraca ili neverovatnih 6,9 miliona dinara, a to je čak tri miliona više nego što je uzeo. Dužan je 58.500 evra ili 9.000 evra više nego što je dobio 2008. godine. Iako je do sada platio ukupno 30.375 franaka, samo trećina tog novca je otišla na glavnicu, a ostatak na kamatu.

"Ovo je realna priča, život i nisam jedini. Ja sam dobio kredit od nepuna četiri miliona dinara, do sada sam platio dva, a dugujem još sedam miliona dinara. Rata mi je trenutno oko 334 evra ili 39.900 dinara i rekao bih da sam u dužničkom ropstvu iz koga se, pretpostavljam, nikada neću izvući", kaže sagovornik Politike koji je ovih dana krenuo da traži rešenje i moguće sporne klauzule ugovora sa kojima bi pomoć zatražio na sudu.

Nada se nekom rešenju, iako u njegovom kreditu nije bilo neopravdanog povećavanja kamata, nego je dug narastao samo na kursnim razlikama.

Sugarađanin je još jedan dužnik koji je pomoć zatražio u Udruženju "Efektiva” koje je nedavno u prvostepenim postupcima pred sudovima u Beogradu protiv Rajfajzen i Hipo banke izdejstvovalo poništenje kompletnih ugovora o kreditu zbog jednostranog povećavanja kamate tokom otplate.

Iako su banke pre toga bile pokrenule prinudnu naplatu, odnosno naplatu nepokretnosti pod hipotekom, sud je naložio privremenu zabranu do okončanja spora.

"U obrazloženju prvostepenih presuda stoji da su banke jednostranim povećavanjem kamata, suprotno odredbama Zakona o obligacionim odnosima, klijente dovele u nepovoljan položaj. Postavlja se pitanje čemu ugovaranje kamate ako banka može tokom otplate kredita da je povećava kako ona hoće", kaže za "Politiku” Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja "Efektiva”, i objašnjava da ukoliko bi ovakve presude postale pravosnažne, postoji mogućnost da sud naloži da svaka strana vrati onoj drugoj novac koji je od nje primila.

"Pošto su uplate bile dinarske, u tom slučaju bi razlika koju klijent mora da nadomesti banci bila mnogo manja od one predviđene planom otplate kredita", kaže Gavrilović i dodaje da je sve više građana koji shvataju kako mogu da ostvare svoja prava i traže pomoć. Pravna pomoć je, inače, u ovom udruženju besplatna, i to je jedan od razloga zbog kojih se građani i odlučuju da uđu u sudske sporove protiv banaka.

Na pitanje koja je procedura, u "Efektivi” kažu da je dovoljno da se dostavi ugovor o nekom zaduženju, a to nisu samo ugovori o kreditima indeksiranim u švajcarcima nego i sve druge vrste pozajmica i kredita.

"Ako utvrdimo da je bilo nepravilnosti za koje već imamo sudsku praksu ili stavove struke da su nezakoniti, advokati sa kojima sarađujemo preuzimaju slučaj radi utuženja (ako klijent to želi) i te usluge se ne naplaćuju", kaže Gavrilović.

Najviše kredita koji su po nekom osnovu sporni uzimano je između 2007. i 2011. godine, pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Tada su banke uskladile nove ugovore, dok su stari ostali nepromenjeni.

Građani mogu da budu sigurni da imaju prava da se žale ukoliko u ugovoru vide da stoji mogućnost promene kamate u skladu sa "poslovnom politikom banke, tržišnim uslovima, važećim propisima itd”. Tu ne postoji jasan kriterijum po kom bi klijent mogao da shvati ili izračuna koliko bi mu se mogla povećati kamata u budućnosti, već to zavisi samo od volje banke. Po tom osnovu već imamo prvostepene presude protiv Prokredit, Unikredit, Pireus, Rajfajzen, Komercijalne i EFG banke, a pravosnažna je protiv KBC banke.

Drugi slučaj je nezakonita zatezna kamata, kada klijent kasni sa otplatom. Najdrastičniji primer je kada je ta kamata veća od redovne. To je sigurno nezakonito i odmah treba reagovati, kažu u "Efektivi”.

Imali su, kažu primer, da je redovna kamata za kredit bila pet odsto godišnje, a banka je u slučaju docnje predvidela zateznu od 0,5 procenata dnevno (što je 180 odsto godišnje), ili je zatezna bila "duplo veća redovne”.

Banke su takođe u nekim slučajevima kredite isplaćivale po nižem, a naplaćivale po višem kursu, recimo iznos je isplaćen po najnižem kupovnom, a kredit se naplaćuje po srednjem ili najvišem prodajnom. Bilo je i primera da je banka kredit isplatila po srednjem, a naplaćuje ga po prodajnom kursu. Svi ovi primeri, kako savetuju iz "Efektive”, mogu biti povod da se građani obrate i zatraže pravnu pomoć koja je, ponavljaju, besplatna u svim ovim slučajevima kršenja prava korisnika finansijskih usluga.