Ne možemo kao najsiromašniji u EU

Prema njegovoj oceni, ta činjenica predstavlja pretnju za stabilnost.

Svilanović je završnog dana Beogradskog bezbednosnog foruma rekao da Srbija i druge zemlje regiona na putu ka EU moraju da se po bogatstvu, slobodi medija i drugim slobodama izjednače sa EU.

"Cilj vlasti svih zemalja u regionu mora da bude da za pet godina i jedan dan sprovedu reforme za članstvo u EU i to ću stalno ponavljati", rekao je on i dodao da vlasti moraju da sprovode te reforme jer su građani glasali za njih.

Kako je naveo, Srbija u trenutku prijema ne sme da bude najsiromašnija u odnosu na 28 članica EU jer će građani Unije spremnije podržati proširenje ako vide da je reč o zemlji sličnoj onima u kojima žive.

Sudija Ustavnog suda Italije i bivši italijanski premijer Đulijano Amato ocenio je na skupu da je besmisleno što u Evropskoj komisiji ne postoji resor za proširenje već za pregovore o proširenju jer, kako je rekao, pregovori ne mogu biti sami sebi cilj. "Ali, u redu, budite strpljivi. To je bolje nego ništa", rekao je on.

Amato je rekao da je svestan da se EU suočava sa ekonomskim problemima i da više nije toliko privlačna kao ranije i dodao da su veće šanse da se problemi reše ako ih svi zajedno rešavaju.

Analitičar u kabinetu predsednika Hrvatske Dejan Jović rekao je da bi bilo opasno da se proširenje zaustavi zato što bi se narušile neke tekovine regionalne saradnje i stvorila barijera između zemlja u regionu koje su postale članice i one koje to nisu.

"Takođe, ova zona ne bi dugo ostala u vakuumu. Bilo bi drugih koji bi želeli da iskoriste tu zonu i ostvare svoje uticaje", rekao je Jović.

Viši istraživač Austrijskog instituta za međunarodne odnose Vedran DŽihić je rekao da je uvreženo mišljenje da razvoj ekonomije i demokratije ide zajedno, ali da primeri zemalja poput Kine pokazuju da se kapitalizam može razvijati i u drugim sistemima osim demokratije.

Džihić je posebno ukazao da ne treba žrtvovati socijalnu sigurnost zarad razvoja ekonomije i da je Srbija podložna tom problemu, ocenivši da bi, ako se nastavi sadašnji razvoj, mogla da se suoči sa socijalnim protestima već 2015. ili 2016.

"Potrebno je ubrzati demokratski i ekonomski napredak zemalja regiona ili neke od njih neće uspeti i to će biti opasno", rekao je on.

Na panelu posvećenom tome da li je potrebno osnovati novu Međunarodnu komisiju za Balkan koja bi davala preporuke za razvoj regiona, neki učesnici su kazali da bi takva komisija mogla biti korisna ali da je potrebno da se ona fokusira na jedan cilj i da se obezbedi da donosioci odluka slušaju njene preporuke.

Na četvrtom bezbednosnom forumu u Beogradu pod nazivom "Evropa 2014: završetak/ili novi pocetak" koji se danas završava učestvovali su visoki zvaničnici domaćih i međunarodnih institucija, nezavisni eksperti, predstavnici organizacija civilnog društva i medija.

Trodnevni skup organizovali su Beogradski fond za politicku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.