"Sve može ali povećanje PDV nikako"

I jedni i drugi tvrde da bi ovoga puta negativni efekti od povećanja poreza bili veći od prethodnih.

U prethodne dve godine u nekoliko navrata dolazilo je do povećanja poreza, a efekti su po građane i privredu bili različiti. Tako docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Ranđelović objašnjava da su efekti povećanja PDV na inflaciju od 1. januara ove godine bili očekivano mali, zbog trenda usporavanja osnovnih cena i usluga.

Povećanje PDV je, kako on navodi, više pogodilo deo privrede koji promet ostvaruje na domaćem tržištu, dok na izvozno orjentisani deo privede nije bilo znatnijeg uticaja, jer je izvoz oslobođen PDV-a.

Međutim, Ranđelović podseća da je u prethodnim epizodama fiskalne konsolidacije, u septembru 2012. i decembru 2013. godine, došlo do znatnijeg povećanja nekih poreza - porez na dobit preduzeća je povećan sa 10 na 15 odsto, niža stopa PDV-a sa osam na deset odsto, a zatim opšta stopa PDV sa 18 odsto na 20 odsto, a povećane su i akcize.

"Ukoliko se ostatak fiskalne konsolidacije u većoj meri bude zasnivao na povećanju PDV, to povećanje bi verovatno bilo veće nego u 2012. i 2013. godini, tako da bi i efekti na građane i privredu bili veći. Za građane bi to značilo smanjenje realne kupovne snage, a kad je o privredi reč - pogođena bi bila preduzeća koja robu i usluge prodaju na domaćem tržištu, dok bi negativni efekti na međunarodnu konkurentnost privrede bili ograničeni", objašnjava on.

Nužni rast PDV-a najglasnije je u javnosti zagovarao Fiskalni savet koji je izašao sa računicom da s obzirom da je smanjenje plata i penzija niže od 15 odsto, rast PDV-a mora biti neminovan.

I ostali ekonomisti su mišljenja da će u jednom trenutku, možda čak i krajem sledeće godine, Vlada morati da pribegne ovom rešenju jer nakon "nedovoljnog" smanjenja plata i penzija nema još mnogo tako oštrih mera na koje se dugoročnije može računati kako bi se smanjio deficit u budžetu.

Privrednici, međutim, negoduju što se priča o smanjenju deficita u srpskoj javnosti svela na uštede u budžetu koje treba ostvariti samo kroz štednju i rast prihodne strane budžeta, a što niko ne pokušava da predloži mere koje vode podsticanju proizvodnje.

Tvrde da bi se povećanje PDV-a veoma loše odrazilo na ključni segment proizvodnje u Srbiji jer svako povećanje ovog poreza mora da se ugradi u cenu, a zbog slabe kupovne moći tražnja pada.

"Firme bi sa jedne strane imale povećan PDV, a zbog lošeg stanja na tržištu ne bi mogle da povećavaju cene svojih proizvoda jer je slaba tražnja. To bi bila mat pozicija za preduzeća koja su već ionako na kolenima. Povećanje poreza se ni u kom slučaju ne sme dogoditi", poručuje počasni direktor Tarketa Nikola Pavičić, mada, kako kaže, njegova kompanija ovim povećanjem ne bi bila pogođena jer 95 odsto proizvoda izvozi.

On ističe da fiskalne konsolidacije nema bez pokretanje proizvodnje, a to znači da su privredi potrebne tri stvari - niže kamate, realan kurs i smanjenje, a ne povećanje poreza.

Direktor Imleka Slobodan Petrović tvrdi da bi povećanje PDV dodatno smanjilo tražnju, i da bi takva situacija dodatno opteretila gradjane Srbije.

"Podizanje PDV u direktnom smislu ne utiče na proizvođače jer će ritejleri morati da podignu cene za rast poreza, što će na kraju platiti potrošači. Međutim, i za proizvođače će to biti loše jer potrošači više neće moći da kupe 30 jogurta mesečno nego 28", objašnjava Petrović.

Ako se imaju u vidu iskustva pojedinih zemalja, Ranđelović navodi da su poreski prihodi u Srbiji kao u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope, ali da je javna potrošnja neuporedivo veća, što znači da je uzrok visokog deficita upravo javna potrošnja, a ne porezi. Zato i zaključuje da bi fiskalna konsolidacija u Srbiji trebalo prevashodno da se zasniva na smanjenju potrošnje.