Dobra ideja privlači ulagače

Prva asocijacija na reč "start-ap" u Srbiji je uglavnom program bivšeg ministra finansija Mlađana Dinkića, preko kojeg su osnivači brojnih frizerskih salona i auto-perionica dobili kredit od države za otpočinjanje posla. Država je tražila biznis plan, učešće, obezbeđenje kredita i da joj preduzetnik vrati zajam (što se na kraju često nije dešavalo).

Priče poput one o tome da je Gugl nastao tako što je Endi Behtolshajm, jedan od osnivača San majkrosistemsa, ispisao ček na 100.000 dolara Leriju Pejdžu i Sergeju Brinu, prosto verujući u njih i njihovu ideju, u Srbiji nisu bile moguće. Međutim, daleko od države, banaka i privrednih komora, u Srbiji i regionu odnedavno se razvila čitava mreža privatnih investitora, investicionih fondova i drugih institucija spremnih da ulože novac u dobru ideju sa velikim potencijalom rasta.

Srbija, u kojoj sedište ima samo jedan takav investicioni fond, "Startlabs", i dalje zaostaje, ali fondovi iz regiona redovno ulažu i u srpske start-ap firme.

Kako za Danas kaže Nebojša Lazić, partner u Startlabsu, ovaj fond je do sada uložio novac u četiri kompanije, investirajući u proseku po 50.000 dolara za udeo od 10 do 20 odsto u start-apu.

"Prekjuče smo obeležili godinu dana rada u Srbiji, tokom kojih smo uložili novac u jednu srpsku firmu, i po jednu bugarsku, hrvatsku i slovenačku. Dovoljno je da nas zainteresovani kontaktiraju bilo imejlom ili popunjavanjem aplikacionog formulara na našem sajtu i nakon što uspostavimo kontakt sa osnivačima i upoznamo se sa njihovim projektom, donosimo odluku o investiranju",kaže Lazić.

Prema njegovim rečima, interesovanje za ovu vrstu finansiranja je veliko, ali većini srpskih start-apova nedostaje kapacitet za razvoj same kompanije.

"Što se tiče samih ideja, srpski preduzetnici su ispred većine iz zemalja regiona, ali u egzekuciji tih ideja pomalo zaostajemo, jer se ovdašnje kompanije ne razvijaju tako brzo kao u okruženju. Problem je u tome što su u start-ap firmama najčešće IT inženjeri koji jako dobro umeju da urade tehnički deo posla, ali ne znaju kako da razviju kompaniju, kako da plasiraju proizvod, da ga marketinški predstave, ne znaju ni kako da dođu do kupca, pa čak ni da definišu ko su potencijalni kupci njihovih proizvoda. To, međutim, nije problem samo u Srbiji već u čitavoj Evropi", kaže Lazić, dodajući da Startlabs zato redovno organizuje radionice sa mentorima iz San Franciska kako bi pomogao kompanijama u koje ulaže.

Druga opcija koja je na raspolaganju osnivačima tehnoloških firmi je da finansiranje obezbede od inostranih investitora, u čemu su se srpski preduzetnici pokazali prilično uspešnim. Jedan od najpopularnijih načina da se dođe do novca u srpskoj start-ap zajednici je preko bugarskog investicionog fonda Eleven, koji se finansira iz sredstava Evropske unije. Eleven na svaka tri meseca objavljuje konkurs za finansiranje, u okviru kojeg uspešnim aplikantima daje 25.000 evra početnog kapitala, zauzvrat uzimajući osam odsto njihove firme. Osnivači koji dobiju novac dužni su da tri meseca provedu u Sofiji radeći na razvoju svog projekta sa Elevenovim mentorima, posle čega ovaj fond investira dodatnih 75.000 evra, a u nekim slučajevima na to dodaje još 100.000 evra, za ukupnu investiciju od 200.000 evra. Od oko 350 projekata koji konkurišu za sredstva ovog fonda na svaka tri meseca, tek 10 do 15 njih na kraju bude prihvaćeno. Uprkos tome, do sada je čak 14 ideja iz Srbije finansirano na ovaj način.

Među njima je i Farmia, internet portal koji povezuje prodavce stoke sa kupcima na teritoriji cele Srbije, na taj način drastično povećavajući tržište za sve učesnike, koji su do sada uglavnom bili ograničeni ponudom i tražnjom na svojoj lokalnoj stočnoj pijaci.

Kako kaže Miloš Milić, osnivač Farmije, "nebitno je da li ste u Srbiji ili Maleziji, jer investitori gledaju potencijal osnivača".

"Bitno je da imate jak tim i da pokažete da svoju ideju možete da iznesete i da za nju imate dovoljno veliko tržište. Mnogi osnivači iz Srbije prvo pohađaju "Start-ap akademiju", gde se mnogo nauči i o načinima finansiranja posla, kojih ima mnogo, preko toga kako razviti firmu, tako da je to verovatno najbolji način da se počne sa stvaranjem start-apa", zaključuje Milić.