Pogled ka radijatoru i Ukrajini

Ipak, do toga može doći ako se produbi kriza u Ukrajini i ukoliko dođe do nove gasne krize.

Oni su napomenuli da se preduzimaju mere da se obezbede dodatni i alternativni energenti, u slučaju da ipak dođe do gasne krize i do problema u transportu gasa preko Ukrajine. Ocenjuju da će tada svi u energetskom sektoru morati podjednako da podele teret i odgovornost.

Predsednik Udruženja za gas Vojilsav Vuletić izjavio je Tanjugu da ne očekuje da će zimus doći do gasne krize jer, kako je rekao, "pametni ljudi u Evropi i ministri energetike Francuske, Nemačke i Italije neće dozvoliti da njihovi potrošači ostanu bez energenata iz Rusije, uprkos Evropskoj komisiji, koja je birokratska organizacija i u kojoj samo brinu o svojim velikim primanjima".

Ističući da se nada da će prevladati razum u enegetskoj saradnji EU i Rusije, Vuletić je napomenuo da, u slučaju da dođe do gasne krize, Srbija u podzemnom skladištu gasa Banatski dvor ima uskladišteno 460 miliona kubika gasa, kao i da će u Mađarskoj biti uskladišteno još 200 miliona kubika, a razmatra se i da u toj zemlji uskladištimo još 700 miliona kubika gasa.

Vuletić je naglasio da je iz Banatskog dvora moguće dnevno dobijati pet miliona kubika gasa, a da imamo i dva miliona kubika iz domaćih izvora, čime se podmiruje oko 75 odsto domaćih potreba za tim energentom.

Ostalo se može nadomestiti mazutom i deo toplana je moguće preusmeriti na taj energent, dodao je Vuletić.

"Svi se nadamo da neće doći do produbljenja ukrajinske i nove gasne krize, jer to nikome nije u interesu", rekao je Tanjugu stručnjak za energetiku Privredne komore Srbije (PKS) Ljubinko Savić, ali i dodao da ne treba isključiti mogućnost da gasovod preko Ukrajine može da posluži za postizanje nekih političkih ciljeva, zbog čega Srbija, koja je "na kraju cevke tog gasovoda" mora da se pripremi i za najlošiji scenario i obezbedi alternativne energente za potrošače.

"Veoma je bitno da svi potrošači kako u industriji tako i u domaćinstvima i javnim ustanovama obezbede određenu količinu zamenskog goriva, prvenstveno uglja i mazuta a tamo gde to može i ogrevnog drveta, peleta," preporučio je Savić.

On je napomenuo da ćemo imati obezbeđenih oko 650 miliona kubika gasa u domećem skladištu i u onom u Madajrskoj, a da Srbiji treba dnevno oko 10 miliona kubika gasa, ako temperature zimus budu nešto niže od uobičajenih.

Iz toga proizilazi da bi sa tim rezervama gasa u skladištima i pomenutom dnevnom potrošnjom, mogli da budemo obezbeđeni gasom za 65 dana.

Savić je istakao da ako ipak dođe do gasne krize i ne bude dovoljno gasa, neke toplane mogu preći na mazut, ali je u zimskim uslovima može biti problema u njegovom transportu i dodao i da se u slučaju najgoreg scenarija može očekivati i da dosta potrošača pređe na grejanje na struju, što je dodatno opterećene za elektroenergetski sistem, koji je oštećen u poplavama

EPS ulaže velike napore da zimus omogući što urednije snabdevanje potrošača strujom iz sopstvenih proizvodnih kapaciteta, kazao je Savić i dodao da očekuje da će biti potrebno da uvezemo oko 10 odsto neophodnih zimskih količina struje.

On je smatra i da bi najbolje bilo da one toplane koje mogu, pređu na supstutuciju gasa ugljem iz uvoza, ali je pitanje da li toplane, koja su inače najslabija karika u lancu, imaju dovoljno novca da ga kupe.

S obizrom da su poplave značajno uticale na proizvodnju uglja, ekspolatacija tog energenta se odvija u skladu sa mogućnostima, pre svega na kopovima Kolubare, u kojoj je najveći kop Tamanava-Zapad pod vodom, dok je na kopovima kostolačkog basena proizvodnja iznad planiranih količina.

EPS planira i da uveze određene količine uglja za proizvodnju struje, jer je to jeftinije od uvoza struje zimi, kada je najskuplja, a očekuje se da bude raspisan i tender za uvoz uglja, što će se desiti kada Vlada odobri izmene godišnjeg programa poslovanja EPS-a za 2014.

Otpremanje uglja na deponije, pre svega TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu, se odvija ustaljenom dinamikom i trenutno su deponije u potpunosti popunjene sa ciljem da se prošire i dodatno usklade veće količine uglja neophodne za veću zimsku prozivodnju struje.

Što se tiče toplana, one su tehnički spremne da počnu hladne probe 1. oktobra, a potom i grejanje od 15. oktobra, iako ima nekoliko toplana koje još nisu nabavile energente, rekao je Tanjugu Milovan Lečić iz Udruženja toplana Srbije, ali nije želeo da kaže o kojim se toplanama radi.

Početak rada toplana će pratiti visinu spoljnih temperatura vazduha, pošto je najavljeno nešto toplije vreme u oktobru, rekao je Lečić.

Zalihe uglja neohodnog za rad toplana su za jednu trećinu grejne sezone, a kada je reč o gasu toplane nemaju sopstvena skladišta i od nadležnih u državi zavisi da li će toplane imati gasa, ako dođe do gasne krize, rekao je Lečić i dodao da deo toplana može da gas supstituiše mazutom.

Na stovarištima ima dovoljno uglja, osim onog iz Kolubare i Kostolca, jer su ta preduzeća zabranila prodaju uglja za industriju i široku potrošnju, izjavio je Tanjugu direktor stovarišta "Beoiskra" Nebojša Radulović.

Taj domaći ugalj koji je bio najjeftiniji i koštao od 7.000 do 7.500 dinara je najtraženiji, a umesto njega se najviše kupuje ugalj iz Kovina koji košta 8,300 dinara, iz Stanara košta 9.000 dinara, a iz Banovića 13.000 dinara, naveo je on i dodao da su cene ostale na prošlogodišnjem nivou.

On je savetovao svim zainteresovanim da se informišu o cenama i vrstama uglja na sajtu prodajauglja.rs.

Na stovarištu "Toplina" uglja ima dovoljno, osim domaćeg iz Kolubare i Kostolca, a potražnja je u poslednje vreme, posle pisanja medija o mogućoj energetskoj krizi, povećana, iako ne drastično, kažu na tom stovarištu, na kome ne očekuju nestašica uglja, jer potražnja nije mnogo veća nego prošlogodišnja, pošto je građanima uglavnom ostalo rezervi od prošle godine, kada je zima bila blaga, pa sada dokupljuju nedostajuće količine.