Ekonomisti: Mere dobre, ali...

Vučić je izneo set mera koje obuhvataju smanjenje plata i penzija većih od 25.000 dinara, oštru borbu protiv sive ekonomije, otpuštanje viška ljudi u administraciji, zatim smanjivanje subvencija pojedinim javnim preduzećima i jačanje privatnog sektora.

Vlahović je Tanjugu rekao da su ove mere prvi korak u stvaranju pretpostavki za reforme.

"Za mene ovo nije neočekivano. Jasno je da je fiskalna konsolidacija prvi korak, i da ona sama po sebi nije reforma, ali je stvaranje pretpostavki za reforme", rekao je Vlahović Tanjugu.

On je dodao da je sigurnio da bi potreba za smanjenjem plata i penzija bila mnogo manja, da se u ovaj set mera i strukturne reforme krenulo ranije.

Prema njegovim rečima, očigledno je da su budžetski deficit i stanje javnog duga na visokom nivou i da je neophodno dramatično smanjiti rashode. S obzirom da su uštede moguće jedino na velikim brojevima, kaže on, nije neočekivano smanjenje plata i penzija.

"S druge strane dobro je da se vlada nije opredelila za dalje podizanje PDV-a, jer bi to dodatno ugrozilo ionako krhku privrednu aktivnost. Dakle, sve ovo bi trebalo da doprinese stabilizaciji javnih finansija, i da bude uvod u suštinske strukturne reforme, pri čemu je restrukturiranje javnog sektora osnovni zadatak", objasnio je Vlahović.

Vlahović je rekao i da je dobro što su se na spisku mera našla i javna preduzeća, jer su ona, kao i firme u restrukturiranju, "rak rana" srpske privrede.

"Rešenje ovog problema značiće istinski iskorak u pravcu dugoročne stabilizacije javnih finansija, a to znači i profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima i konačno definisanje sudbine preduzeća u restrukturiranju", kazao je on.

Vlahović je podsetio da je pozitivan korak i nedavno usvajanje Zakona o radu, te pomeranje starosne granice za odlazak u penziju.

"Sada se najavljuje i borba protiv sive ekonomije, a pre svega u delu akciznih roba, a trebalo bi pridodati i reformisanje javnih preduzeća pri čemu će to zahtevati vreme. Ne može se sve uraditi u periodu koji se meri mesecima, već je per reč o godinama. Ali, vlada je bar pokazala iskrenost u nameri da reformiše sektor javnih preduzeća. Prvi signal bi bila smena svih direktora tamo gde se ostvaruju najveći gubici", rekao je sagovornik Tanjuga.

Profesionalizacija upravljanja, departizacija, korporativizacija, rešavanje pitanja viška zaposlenih u javnim preduzećima, to je sve što očekujem da će uslediti u narednom periodu, istakao je Vlahović.

Nije jasno kako uštedeti još 350 mil evra

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da će najavljeno smanjenje plata i penzija omogućiti polovinu planiranih ušteda od najavljenih 700 miliona evra, ali da nije jasno kako će se uštedeti druga polovina tih sredstava.

"Osnovni cilj da se uštedi 700 miliona evra je dobro postavljen ali nije najjasnije kako će se to postići", rekao je Arsić agenciji Beta.

On je kazao da nisu poznati detalji ušteda osim dela o platama koji je precizno naveden.

"Za penzije nije baš najpreciznije, treba sačekati precizniji plan", naveo je Arsić i dodao da premijer Aleksandar Vučić nije izašao sa jasnim planom za penzije jer verovatno postoji mogućnost njegove promene.

On je kazao da su samo nagoveštene druge uštede, da nisu planirana znatna smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru i da je tu potreban operativniji plan.

"Pitanje je da li će otpuštanja u javnom sektoru uopšte biti", kazao je Arsić.

On je naveo da nije jasno kako će sredstva od javnih preduzeća biti tretirana jer to nisu uštede nego dodatni prihodi.

"Neka kompletnija ocena moći će da se da kada se izađe zvanično sa preciznim brojevima", rekao je Arsić.

On je naveo da su svi predlozi mera štednje podrazumevali smanjenje subvencija ali nisu precizirane uštede.

"To je nešto na šta su svi predlozi računali ali nije rečeno na čemu će da se uštedi", kazao je Arsić navodeći primer Sartida za koji je rekao da je jedan od najvećih korisnika subvencija.

Krulj: Vučić pokazao odlučnost

Savetnik ministra za EU integracije u Vladi Srbije Vladimir Krulj izjavio je da je njegov prvi utisak da je premijer Aleksandar Vučić, predstavljajući reformske mere javnosti, pokazao veliku odlučnost i odgovornost prema svojoj državi, bez obzira što će neke od njih biti protumačene kao nepopularne.

Krulj je za Tanjug rekao da efekte tih mera treba posmatrati na duži period, ne samo da li će one dati rezultate za dve ili tri godine, već da li će ti rezultati biti održivi i objasnio da ako su trenutno nekome smanjena penzija ili plata, da li će njihov sin da bude zaposlen i da li će i koliko moći da kupe za te penzije i plate koje primaju i veoma je važno da li će oni imati isti taj novac za dve, tri godine.

Podsetivši da Srbiji uskoro predstoje pregovori s MMF-om o novom aranžmanu, Krulj je ukazao da premijer sinoć iz pristojnosti nije želeo da priča, na način koji je ekonomistima vrlo jasan, da MMF predstavlja jako konzervativnu instituciju i njih zanima samo rezultat tih mera.

Pomenute mere imaju ne samo političku, nego i socijalnu komponentu, jer teret reformi mora da se rasporedi tako da smanjenje plata i penzija bude najmanje moguće i pritom da bude održivo u pregovorima sa MMF, kako bi smo prilikom procesa prilagođavanja i usklađivanja sa propisima EU mi imali bolju poziciju, ocenio je Krulj.

"Poenta ovog paketa jeste ne samo da mere budu ispunjene, nego da država ima održivi razvoj u godinama pred nama", istakao je sagovornk Tanjuga, ocenjujući da je mere, koje je predložio premijer Vučić, bilo mnogo lakše sprovesti četiri ili pet godina.

Krulj je primetio da premijera Vučića sinoć pomenuo veoma bitan podatak da je javni dug u periodu 2008. do 2012. praktično dupliran, ali očito smo posle dužeg vremena došli do političke volje, koja to više nije mogla da dozvoli i napomenuo da predloženi paket mera ima i deo koji se odnosi na fiskalnu konsolidaciju.

Prema njegovoj oceni, veoma je važno da iako se moglo ići na povećanje stope PDV-a, da bi se povećali prihodi budžeta, to nije učinjeno, što znači da se itekako vodi računa o nečemu, što se zove nastavak održivog rasta u Srbiji.

Veoma važna kompoennta fiskalne konsolidaciej je borba protiv "sive" ekonomije, koja se može sprovesti efikasnijim radom poreskih organa, carine i finansijske inspekcije i napomenuo da država samo zbog nenaplaćenih akciza na duvan godišnje gubi oko 200 miliona eva.

Deo problema su i javna preduzeća, koja su samo prošle godine zabeležile gubitak od oko 50 milijardi dinara, naveo je Krulj i dodao da javna preduzeća moraju da se korporativizuju, što znači da ubuduće neće moći da uzimaju krediti tek tako, bez dogovora s državom.

Sa druge strane, za javna preduzeća moraju se naći strateški partneri, pogotovo ona koja imaju održivu poslovnu budućnost, kao što je bio slučaj sa Jat Ervejzom i Etihadom, rekao je Krulj i napomenuo da ukoliko bise pronašao strateški partner za Železaru Smederevo to bi već bilo nekoliko desetina miliona evra u budžetu Srbije više, koliko se izdvaja za subevncije tom javnom preduzeću .