Seks, droga i BDP

Možda i ne živimo tako loše kao što smo mislili?

BDP ne meri moral. To je argument kojim Eurostat, zvanična agencija za statistiku Evropske unije, objašnjava odluku da od 1. septembra sve zemlje EU primene novi metod obračuna nacionalnog BDP-a koji, pored ostalog.

U kalkulaciji obuhvata prostituciju, trgovinu narkoticima i šverc alkohola i duvana. Kritičari su to odmah nazvali "kozmetičkim šminaknjem " evropskog duga, po principu ako ne možemo da ga smanjimo, možemo da smislimo kako da deluje manji nego što jeste.

O novom metodu se u institucijama UN razgovaralo još 2003.godine, već se neko vreme primenjuje u Francuskoj i Holandiji, a od 2013. godine i u SAD.

Britanski Ekonomist piše da najvažnija promena nisu prostitucija, "kriminalni nacionalni dohodak" od droge i druga siva ekonomija, već promena u tretiranju oblasti istraživanja i razvoja. Istraživački projekti će se od sada računati kao investicija, a ne kao potrošnja.

U Finskoj, na primer, gde su razvijeni istraživački projekti, prema novom obračunu za 2010. godinu, iznos BDP-a je 4% veći nego po staroj metodi. U Francuskoj je, prema Ekonomistu, BDP skočio za 2,1 odsto, a u Nemačkoj za 2,3 odsto. Što se tiče nauke, u zemljama Jugoistočne Evrop, to ne utiče u većoj meri na BDP. Računajući prostituciju, trgovinu drogom i šverc, kako bar tvrde zapadni ekonomisti, u zapadnoj Evropi neće biti velikih pomeranja BDP-a. U Nemačkoj će doneti tek 0k,1 odsto rasta BDP-a, u Britaniji i Irskoj po 0,7 osto.

U Francuskoj je "dodatak" na prostituciju od 0,8 odsto, a najveći rast je, očekivano, u Holandiji od (ukupno) 7,6 odsto.

Obračun BDP-a je važan, jer predstavlja glavni reper za upravljanje ekonomskom politikom. Na osnovu BDP-a, procenjuje se doprinos određene države ekonomiji EU, a najvažnije je što se koristi kao mera za procenu javnog duga i deficita. Nemačka će tako sa sadašnjim obimom prostitucije i sive ekonomije smanjiti javni dug za 2,3 odsto.

U Srbiji bi efekat prodavačica ljubavi i nezvaničnih distributera cigareta i narkotika u mnogo većoj meri uticao na ekonomske pokazatelje.

Prema podacima iz nedavnog istraživanja Fonda za razvoj ekonomske nauke "Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme", siva ekonomija u Srbiji proizvede čak 30,1 odsto nacionalnog BDP-a.

Prema nezvaničnim proračunima u trgovini drogom i prostitucijiu Srbiji se okrene oko milijarda evra, što u ukupnom BDP-u koji iznosi oko 30 milijardi iznosi 3,3 odsto. Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da se iz kriminalnih aktivnosti u Srbiji ostvari između 3 i 3,5 odato, maksimum do pet, uz opasku da je teško izračunati i zvanične podatke. Kada se sve to izračuna, dolazimo do maksimalnog BDP-a Srbije od 45 milijardi. Objektivan iznos "novog" BDP-a za Srbiju je između 40 i 45 milijardi. A sa tim proračunom, javni dug Srbije koji je trenutno na 64,3 odsto BDP-a, pada na ispod 50 odsto BDP-a.

Možda i ne živimo tako loše kao što smo mislili?