Hrvatima adut EU, Srbiji jeftin rad

Ipak, srednjeročno će veliki adut Zagreba biti članstvo u EU na koje će Srbija pričekati.

DW: Kako procenjujete stanje hrvatske privrede nešto više od godinu dana nakon ulaska u EU?

Kevin Kerner: Hrvatska je, pored Grčke, jedina članica EU koja je neprekidno u recesiji od izbijanja finansijske krize. Od početka finansijske krize privreda je realno smanjeno za 12 posto. U međuvremenu skoro svi analitičari pretpostavljaju će hrvatska ekonomija i ove godine beležiti lagani pad, to bi bila šesta godina recesije. S jedne strane, imamo slabu potražnju, i što se tiče privatnih domaćinstava i preduzeća, a i što se tiče države. Nezaposlenost je i dalje vrlo velika, trenutno negde oko 18 posto. Još jedan faktor koji opterećuje ekonomiju je i zadatak države da konsoliduje svoju fiskalni bilans. To se odražava direktno tako što se smanjuje državna potrošnja, a indirektno kroz opterećenja porezima i doprinosima. Prošle godine je budžetski deficit iznosio skoro pet odsto BDP, dakle daleko iznad dopuštenih tri odsto. I javni dug je s više od 60 posto bio iznad propisane granice EU. Zato je Evropska komisija početkom godine protiv Hrvatske otvorila postupak zbog prekomernog deficita.

Kakva je situacija u susednoj Srbiji?

Za tu zemlju važi mnogo onoga što sam rekao o Hrvatskoj. Nezaposlenost je u Srbiji još veća. Srbija nakon izbijanja finansijske krize nije bila u trajnoj recesiji, ali mnogi strukturni problemi su isti kao u Hrvatskoj. U Srbiji je proteklih godina znatno porastao javni dug, na iznad 60 odsto. I Srbija se bori s reformama i merama za konsolidaciju budžeta. Ta zemlja želi da poveća poverenje u svoju privredu. Ali i tamo postoji potencijal za rastuće frustracije i otpor stanovništva jer se kratkoročno osećaju pre svega negativne strane reformi. Ipak, Srbija ima sada novu vladu koja ima jak položaj. Zato je u stanju da lakše progura reforme u parlamentu.

Pojedini veliki ulagači poslednjih godina su zaobišli Hrvatsku i radije uložili u Srbiju. Da li je srpski privredni teren atraktivniji od hrvatskog?

To ne bih rekao. Za Hrvatsku je velika prednost što je članica EU, kao prva zemlja sa Zapadnog Balkana. Srbija i Crna Gora verovatno na članstvo ne mogu računati pre 2020. godine. Što se tiče stvaranja poverenja kod stranih ulagača, članstvo u EU je veliki plus za Hrvatsku. No zato je prednost Srbije recimo niža cena rada.

Kažete da je ulazak u EU jak adut za ekonomiju. Međutim, u Hrvatskoj se ne živi bolje.

Kratkoročno gledano, mora se reći da je izostao veći ekonomski polet nakon ulaska u EU. A tu su i drugi faktori, poput CEFTA. Hrvatska je bila deo tog sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu, a onda je morala da ga se odrekne ulaskom u EU. Budući da su BiH i Srbija važna tržišta za Hrvatsku, to se negativno odrazilo na hrvatsku ekonomiju. Ipak, članstvo u Uniji bi srednjeročno trebalo da ima pozitivan učinak. Naravno, pod pretpostavkom da se reše strukturni problemi, kako oni koji se odnose na tržište rada i investicionu klimu, tako i oni koji se tiču državnog budžeta. Jer, veća ulaganja moguće je očekivati samo ako se poveća poverenje u privredu i državu te ako se poveća konkurentnost.

Hrvatska vlada ističe da se trudi u sprovođenju reformi, ali opozicija ne deli to mišljenje. Gde je istina?

Ne može se samo jedna vlada u jednom mandatu okriviti za situaciju koja je nastajala dugoročno. Ali sadašnju vladu možemo smatrati odgovornom zbog sporosti kojom sprovodi reforme. One su često bolne, potrebno je vreme dok ne daju pozitivne rezultate. Zato je čest veliki otpor stanovništva prema tim nepopularnim merama, što pre svega uoči izbora može da ima negativne političke posledice za vladajuće stranke. Osim toga, vlada u Zagrebu sedi između dve stolice: s jedne strane mora da konsoliduje budžet i podstakne rast. S druge strane mora naći balans da ne optereti previše privatna domaćinstva i na taj način još više smanji kupovnu moć. I MMF je već poručio da treba odgoditi mere koje još više smanjuju rast. Dakle, ne sme se preterati sa štednjom.

Kako procenjujete situaciju u BiH?

To je potpuno drugačiji slučaj. Ako pogledate Hrvatsku i Srbiju, tu vidite probleme s sprovođenjem reformi, sve ide presporo. To su zemlje s relativno stabilnim političkim sistemima. BiH je drugačiji slučaj. Situacija s podelom na dva entiteta, poteškoće u formiranju funkcionalne vlade… Pri tome funkcionalno ovde znači tek to da je reč o vladi koja se neće odmah raspasti. Istovremeno se Republika Srpska stalno prepire s Kancelarijom visokog predstavnika oko njegovog uticaja u entitetu i stepena autonomije. S druge strane, ako pogledate javni dug i budžetski deficit, BiH je u boljoj situaciji nego Srbija i Hrvatska. BiH je pod većim spoljnim uticajem i mora da ispunjava uslove u okviru programa MMF. Ipak ukupno gledano, BiH ima težu političku konstelaciju za koju u dogledno vreme nema rešenja i koja koči reforme nužne za jačanje ekonomije.