Privredni zakoni važe od danas

Zakon o privatizaciji predviđa da se privatizacija preostalih 584 društvenih preduzeće završi do decembra 2015. "na fer i efikasan način". Imovinski status tih preduzeća s oko 100.000 zaposlenih nije rešen, a 161 su preduzeća u restrukturiranju s oko 55.000 zaposlenih.

Zakon o privatizaciji ima status specijalnog zakona što znači da će u slučaju kolizije s drugim zakonima imati prednost. Zakon predviđa više metoda i više mera za privatizaciju. Među merama su i konverzija potraživanja u kapital i otpis dugova.

Predviđena četiri modela privatizacije: prodaja kapitala, strateško partnerstvo, prodaja imovine i prenos kapitala bez naknade zaposlenima ili strateškom partneru, a kao metode privatizacije Zakon predviđa javno prikupljanje ponuda i javno prikupljanje ponuda s javnim nadmetanjem.

Zakonom o privatizaciji su predviđene i tri mere: finansijska konsolidacija, otpis duga, i pretvaranje duga u trajni ulog ili konverzija. Zakonom se ograničava da kupac poljoprivrednog zemljišta može biti samo domaće pravno ili fizičko lice.

Po novom zakonu u svakom slučaju će se utvrđivati šta je za koje preduzeće najbolji model, uz mogućnost kombinovanja metoda i modela, a omogućena i prodaja delova firmi, a ne samo celina kao što je bilo do sada.

Novina zakona o privatizaciji je to što će početna cene iznositi najmanje jednu polovinu procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, a ranije je bila 20 odsto. Nova početna cena na drugom prikupljanju ponude u javnom nadmetanju biće najmanje jedna trećina, a sada je 10 odsto procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.

Zakon predviđa i kontrolu tokova novca, tako što ugovor o privatizaciji neće biti moguće potpisati s licem koje ne dobije odobrenje Agencije za kontrolu pranja novca. Izmenama i dopunama Zakona o stečaju predviđa se povećanje transparentnosti postupka, sprečavanje zloupotreba i povećanje prava poverilaca.

Novi zakon trebalo bi da umanji troškove stečaja i skrati vreme njegovog trajanja, iako ni tim zakonom krajnji rok za završetak stečaja nije oročen, jer zavisi od perioda naplate i tržišnih uslova. Ključne novine u zakonu su to što povezana lica ne mogu više da budu članovi odbora poverilaca koji donosi važne odluke o toku stečajnog postupka, načinu prodaje imovine, daje saglasnost stečajnom upravniku i zapravo rukovodi stečajnim postupkom.

Izmena Zakona o stečaju uvedena je i obaveza objavljivanja tromesečnih izveštaja o toku stečajnog postupka kako bi se povećala transparentnost.

Uvedena je i obaveza odbora poverilaca da predlože stečajnog upravnika ili da se saglasi s imenovanim stečajnim upravnikom, čime se istovremeno onemogućava direktan izbor stečajnog upravnika od strane sudije.

Zakonom se ograničava nivo predujma za mikro privredna društva, kako bi se olakšalo otvaranje stečajnog postupka.

Novina je i da se lica koja su povezana sa stečajnim dužnikom namiruju u poslednjem, četvrtom isplatnom redu.

Zakonom su utvrđena prava i obaveze založnih poverilaca, pri čemu oni ne glasaju o planu reorganizacije, ali se planom reorganizacije ne mogu menjati, niti umanjiti njegova prava.

Nizom odredbi smanjeni su i troškovi stečajnog postupka.