Da li Beka čekaju krv, znoj i suze?

Železnice Srbije su, do duše, u prošloj godini smanjile gubitak za oko devet milijardi dinara, pa su 2013. godinu završile sa minusom od 7,6 milijardi dinara. U godini ranije, on je iznosio čak 16,6 milijardi dinara.

Sveže smenjeni šef Železnica Dragoljub Simonović, hvalio se tada kako je to rezultat domaćinskog poslovanja, navodeći da bi tradicionalni srpski gubitaš u završnom računu iskazao čak i dobit od 639 miliona dinara, samo da nije obračunskih kategorija, kao što su amortizacija, zalihe, negativne kursne razlike i rezervisana sredstva po različitim osnovama. Prema tom izveštaju ovo javno preduzeće je ostvarilo ukupan prihod od 25,4, kao i poslovni rashod od 24,3 milijarde dinara.

Gubitak po završnom računu za 2013. godinu nastao je zbog obračunskih kategorija, među kojima su troškovi amortizacije – čak 4,8 milijardi dinara, a zatim slede različiti troškovi obezvređenja, odloženih poreskih rashoda, negativnih kursnih razlika i slično.

Simonović je tada naveo da su ovakav rezultat postigli zahvaljujući smanjenju poslovnih rashoda u prošloj godini čak za 1,2 milijarde dinara. "Tome je doprinelo, pred ostalog, i smanjenje deviznih dnevnica u prošloj godini za 170.000 evra, troškova službenih putovanja u zemlji za 112 miliona dinara, kao i troškova reprezentacije za 270 odsto. Uz to, sopstvene transportne prihode povećali smo za preko 900 miliona dinara", kazao je tada.

Međutim, da to nije dovoljno pokazalo se njegovom smenom, a sam je optuživan za brojne propuste i rasipničko poslovanje.

Da su neki pomaci u Železnici ipak napravljeni pokazao je izveštaj Agencije za privredne registre, po kojem je Železnica Srbije zauzela četvrto mesto na listi preduzeća sa najvećom dobiti u 2013. godini.

Sa plusom od 12,6 milijardi dinara to javno preduzeće našlo se iza NIS-a, telekoma Srbije i Delta kapitala.

Foto: Tanjug

Ipak, i sa sve smanjenim gubitkom, Železnice su preduzeće sa najvećim kumuliranim gubitkom od 134 milijarde dinara.

Železnica tako i dalje knjiži gubitke i pored subvencija koje svake godine dobija iz budžeta. Ove godine, na primer, država je za te namene izdvojila nešto više od 13 milijardi dinara.

Godinama uz to, Železnicu bije medijski glas i optužbe unutar preduzeća o nedomaćinskom poslovanju, službenim putovanjima, naplaćenim ručkovima i reprezentaciji koja ne priliči firmi čija vozna sredstva na mnogim deonicama idu jedva 50 kilometara na sat.

Neuralgična tačka je i kredit Rusije za obnovu srpske železnice, koji je godinama pregovaran a kada je konačno odobren ispostavilo se da nema gotovih projekata.

Sve to i još brdo problema čeka Milana Beka u ne baš udobnoj železničkoj fotelji. Kvalifikacije mu ne manjkaju. Završio je Saobraćajni fakultet u Beogradu, a ima i dugogodišnje iskustvo u privredi.

Beko je rođen 1961. godine u Herceg Novom. Prvo zaposlenje dobio je u marketinškoj agenciji „Spektra“, a potom je postao i njen vlasnik. Političku kampanju Demokratske stranke vodio je 1993. pod nazivom „Pošteno“ i tada je DS osvojila neverovatnih 27 mandata.

Beko je javnosti postao poznat 1996. godine kada je u vladi Mirka Marjanovića imenovan za ministra privatizacije. Njegovo delo je prodaja manjinskog paketa „Telekoma“ za oko 1,5 milijardi nemačkih maraka, što je državu spaslo bankrotstva. Bio je i predsednik Upravnog odbora fabrike automobila „Zastava“ za vreme NATO bombardovanja. Na izborima 2000. godine bio je prvi na listi Jugoslovenske levice u Kragujevcu. Nakon petooktobarskih promena napustio je sve funkcije i posvetio se privatnom biznisu.