Srbija i lešnik: Daleko smo od sile

Procenjuje se da proizvodnja lešnika u Srbiji podmiruje svega pet do 10 odsto godišnjih potreba konditorske industrije.

Stručnjaci ističu da je reč o proizvodnji koja ne zahteva neke specifične uslove, a jedna od prepreka za njeno širenje je to što u našoj zemlji ne postoji kompletna linija za preradu i pripremu tog koštunjavog voća za prodaju.

Po podacima Privredne komore Srbije, u zemlji je proizvodnja lešnika vrlo mala, a godišnje se tim jezgrastim voćem zasadi od 100 do 120 hektara.

Površine pod lešnikom iznose 2.239 hektara, što nas stavlja na šesto mesto u Evropi, a ova voćna vrsta za sada je najzastupljenija u Vojvodini.

Vodeće opštine po proizvodnji su Šid, Pećinci, Kula i Vršac. U Srbiji ne postoje statistički podaci o proizvodnji, ali se procenjuje da ona iznosi od 800 do 1.000 tona, napominju u PKS.

Evica Mihaljević iz asocijacije "Plodovi Srbije" smatra da domaća proizvodnja lešnika zadovoljava i manje od pet odsto potreba domaće konditorske industrije.

Ona je Tanjugu rekla da ta proizvodnja ne traži neke specifične uslove, ali problem je u tome što ne postoje centri koji bi mogli da u potpunosti pripreme lešnik za prodaju.

Mihaljević je objasnila da se to odnosi na posedovanje kompletne linije za obradu koja uključuje takozvane krckalice, odnosno mašine za krckanje lešnika.

"U Srbiji se proizvodnjom lešnika bavi nekoliko plantaža od dva-tri hektara, i to je to. To je jako malo, ali mesta za proizvodnju lešnika ima", istakla je.

Prema njenim rečima, u srpskom uvozu dominira uvoz lešnika iz Turske, a to voće uvozimo i iz Grčke i Španije.

Ona je ocenila i da je najava konditorske kompanija "Ferero" da će u Srbiji zasnovati sopstvenu proizvodnju lešnika na 1.000 hektara i uspostaviti kooperantske odnose sa srpskim proizvođačima lešnika dobra ideja i da će doprineti povećanju izvoza ili barem supstituisanju uvoza.

Inače, od jezgrastih voćnih vrsta u Srbiji se najviše gaje orah i lešnik, a u zasadima pod voćem udeo ovih vrsta je svega pet odsto. Na proizvodnju ovih vrsta "otpada" svega 1,60 odsto ostvarene proizvodnje voća u poslednje četiri godine.

Orah se gaji u svim delovima Srbije i to uglavnom u ekstenzivnim zasadima, ukupne površine iznose 4.787 hektara, što Srbiju stavlja na jedanaesto mesto u Evropi.

Najveće površine se nalaze u opštinama Valjevo, Kraljevo, Kragujevac, Kula i Brus.

Prosečna proizvodnja u protekle četiri godine kreće se oko 20.475 tona, a prosečan prinos je 1,89 tona po hektaru.