Seča direktora ili samo predstava

Politika me na neki način, iako nisam političar, niti imam veze sa političarima, dovela na ovo mesto i isto tako su političari odlučili i da me sklone, rekao je Aleksandar Timofejev, bivši direktor i glavni urednik RTV Studija B, pomirljivo reagujući pre dva meseca na odluku nove beogradske vlasti.

Očekuje se da istu filozofiju „kako došlo, tako prošlo” prihvate i čelnici javnih preduzeća koje će Vlada Srbije sutra smeniti. Kako je Politika već objavila nezvanična saznanja, trebalo bi da bude smenjeno 90 odsto direktora javnih preduzeća. Ranije se spekulisalo da supredviđeni za odstrel najpre prvi ljudi „Železnica Srbije”, „Koridora”, EPS-a, „Srbijagasa”... Ovakva „seča” direktora trebalo bi da označi početak kraja neslavne epohe srpske privrede koju je obeležio čvrst zagrljaj političkih partija i javnih preduzeća – toliko čvrst da su preduzeća gotovo na izdisaju (iako su i dalje zaslužna za oko 50 odsto domaćeg bruto proizvoda), piše Politika.

Ali, to su viđenja optimista. Pesimisti kažu, a nije ih malo – čekajte prvo da vidimo da li će doći bolji ili gori umesto ovih. Sumnje potkrepljuju logičnim pitanjem: zašto bi iko išta menjao u rajskom sistemu u kome uzimaš šta hoćeš a nikome ne odgovaraš?

Čak je i američki ambasador Majkl Kirbi nedavno javno govorio o ovoj pojavi: „U praksi imate kompanije koje predvode stranke. To je veoma skup način za finansiranje političkih stranaka”.

Novi zakon o javnim preduzećima, doduše, dobili smo još krajem 2012. godine, a u međuvremenu su istekli rokovi za raspisivanje konkursa za neka preduzeća, za druga su konkursi istekli a da još nemamo nijednog direktora velikih javnih preduzeća koji je došao preko konkursa.

A ni taj konkurs nije baš savršena zaštita od mogućeg partijskog upliva u izbor direktora. Stručna komisija će, naime, odabrati tri najbolja kandidata a vlada će biti ta koja će reći konačnu reč – izabrati jednog, ili odbiti sva tri predloga.

Govoreći o konkursima, izvršni direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je nedavno za Tanjug da je kod nas prvo pitanje da li će se uopšte na njih javljati ljudi koji nemaju partijsku zaleđinu.

„Čini mi se da je dosadašnje iskustvo u tom pogledu loše, jer se malo ljudi javlja na konkurse. To je zato što se unapred zna kome će šta da pripadne tamo gde postoje koalicije. Ako se malo ljudi javi, a imaju unapred signal da mogu biti izabrani, onda konkurs gubi smisao”, ukazao je Nenadić i dodao da bi premijer Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, ukoliko žele da promene ovo stanje, morali da učine sve što je u njihovoj moći da uvere potencijalne kandidate da treba da se jave na konkurs u što većem broju.

Ono što je rečeno za republička javna preduzeća, važi i za nekoliko stotina lokalnih javnih i javnih komunalnih preduzeća. Time je prostor za uhlebljenje partijskih kadrova bio praktično bezgraničan. Uvek se u svakoj firmi moglo naći mesto za nekoliko novih ljudi iz nove partije koja je došla na vlast ili obećala podršku vladajućoj koaliciji. Zbog takve pojave profesor Vladimir Goati nazvao je partije „funkcionalnim ekvivalentom agencije za zapošljavanje”.

Javna preduzeća pružala su priliku da se visoki stranački funkcioneri zaposle na važnim mestima, sa dobrim platama, bilo to direktorske ili funkcije u upravnim odborima. A kakve to finansijske mogućnosti pruža videli smo pre šest godina na slučaju „Krišto”. Kao direktor Aerodroma „Nikola Tesla” Bojan Krišto je u junu te 2008. primio 880.000 dinara na ime plate i bonusa za uspeh firme, a neki od njegovih saradnika su dobijali oko 550.000 dinara.

Dalje, o trošku određenog preduzeća mogu da se obave neki „poslići” i za partijske potrebe (prevoz, štampanje promotivnog materijala i slično), da se sponzoriše omiljeni klub ili koncert neke zvezde, a mogu i da se nameštaju poslovi za privatne firme članova stranke ili finansijera.

Posebna priča je tzv. partijski porez, odnosno davanje određenog procenta od plate, koji su partije razrezivale svojim ljudima koji su zahvaljujući stranci bili negde zaposleni. Razmere toga mogli smo videti u martu ove godine kada je planuo skandal u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) – zaposleni sa platama od 130.000 dinara uplaćivali su 60.000 svojoj stranci.

Sledećeg meseca je premijer Vučić izjavio da javna preduzeća više neće biti partijski plen i najavio da će ih ubuduće voditi najbolji menadžeri, bez obzira na partijsku pripadnost. Sada će moći da dokaže da je to iskreno mislio. Neki ocenjuju da će on zaista moći ozbiljno da uđe u ovaj posao samim tim što ljudi „po dubini” u javnim preduzećima i institucijama, koji će osetiti posledice eventualne profesionalizacije njihovih firmi – nisu njegovi. Uglavnom ni članovi ni glasači.