Šverc je deo našeg mentaliteta

U jeku najava da će se država konačno obračunati sa sivom zonom ekonomije – nelegalnom prodajom švercovane i polovne robe, kriminalnom delatnošću koja uništava zdravu konkurenciju i dubi rupu u budžetu, povećavajući deficit iz meseca u mesec, pogledajmo kako ta borba izgleda u Kragujevcu, po veličini četvrtom gradu u našoj zemlji.

U ovoj godini, u dve akcije (krajem maja i polovinom juna), zaplenjeno je četiri kilograma rezanog duvana poreklom iz Hercegovine i 400 paklica cigareta prošvercovanih iz Makedonije i preko administrativne linije sa Kosovom i Metohijom. Na sudu se našlo petoro osumnjičenih. Mršav učinak poreske i komunalne policije u ovom gradu, imajući u vidu da se pored glavne pijace, svakog dana, mogu videti na desetine neregistrovanih, a opet spokojnih prodavaca koji kao da uopšte ne mare za nameru države da se obračuna s njima.

Nelegalna trgovina prosto cveta, naočigled nadležnih organa koji teško izlaze na kraj sa, kako kažu, dva "najtvrđa oraha” našeg društva – mentalitetom i socijalnom bedom.

"U akcije ne idemo ako nemamo bar desetoro ljudi na raspolaganju i ako uz sebe nemamo "maricu” i deset pripadnika interventne policije. Svesni smo da se ljudi koji se bave nelegalnom trgovinom na taj način zapravo bore za golu egzistenciju. Istovremeno, šverc je kod nas postao sastavni deo našeg mentaliteta. U nekoliko navrata je došlo i do fizičkog sukoba. Ni u jednoj drugoj državi, koliko znam, komunalni policajci ne nose standardnu policijsku opremu, kod nas duže samo lisice i pendrek. Ipak je ovo Balkan", kaže u razgovoru za "Politiku” načelnik Komunalne policije u Kragujevcu Mihajlo Zarić.

Prema njegovom mišljenju, država bi protiv ove nelegalne rabote trebalo da se bori na drugačiji način, da pojavu suzbije tamo gde ona nastaje.

"Kad cigarete i duvan bez akciznih markica pređu granicu, na ovaj ili onaj način, onda je već kasno. Prodavci koje mi hvatamo su poslednja ruka, treba se uhvatiti u koštac sa velikim distributerima. Isto kao kad je droga u pitanju", navodi Zarić.

Na istom mestu, pored glavne gradske pijace, uglavnom namenjene prodaji voća i povrća, poslednjih dana se mogu primetiti i prodavci odbačene garderobe, zarđalog građevinskog alata, zastarelih tehničkih uređaja, starih mobilnih telefona, prevaziđenih školskih udžbenika i svakojakih knjiga sa oštećenim koricama. Povratak romske populacije na "svoje staro mesto” najbolji je pokazatelj da je zajednica u kojoj žive, pa i cela država ponovo zapala u krizu. Njihovi odgovori na pitanje otkud ponovo tu, isti su kao i turobnih devedesetih godina prošlog veka.

"Nemamo od čega da živimo, nigde ne možemo da se zaposlimo, deca su nam gladna”, uglas ponavljaju sa istom onom spremnošću kao nekad da se suprotstave svakom pokušaju nadležnih da ih odatle oteraju. Sto ili dvesta dinara, koliko dnevno zarade od prodaje izlizanih cipela ili koju staru slavinu za vodu, to im je, kažu, jedini izvor prihoda.

"Razumem te ljude, zato ih obično upozorimo da uklone robu. Tek kada to ne žele sami da učine, mi intervenišemo", kaže načelnik kragujevačke Komunalne policije.

U Kragujevcu ima 36 komunalnih policajaca, malo da se ozbiljno pozabave svim problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju u gradu sa gotovo 200.000 stanovnika, a i kaznena politika je, smatra Zarić, takva da ne doprinosi mnogo suzbijanju nelegalne prodaje od koje, potpuno je jasno, država nema ama baš nikakve koristi.

"Svejedno da li je reč o prodaji švercovane ili polovne robe, mandatna kazna je 5.000 dinara. Ukoliko uplate u roku od osam dana, plaćaju polovinu te sume. S takvom kaznenom politikom se ne mogu očekivati bolji rezultati, jer se prodavci vraćaju na svoje mesto. Ali može li država da propiše više kazne, kada je upućena u socijalni status onih koji se bave nelegalnom trgovinom", pita se sagovornik Politike.

Zbog sive ekonomije i prodaje na crno naša država godišnje gubi od dve do tri milijarde evra, ali je pitanje šta bi na to rekli Kragujevčani pušači, koji sve više, umesto legalnih kutija cigareta, na prostoru oko gradske pijace pazare prošvercovani hercegovački dunav, čije jedno pakovanje košta od 200 do 400 dinara, a ima ga bar za pet dana.

"Ne vredi, nemam više para, počeo sam da zavijam”, eto to kažu, naterani da više vode računa o svom nego o državnom budžetu. Tako opšta besparica u našoj zemlji iznova crta krug u kojem su okreću i komunalna policija i svi drugi državni "borci” protiv šverca i nelegalne prodaje.