Diektorima ostale veće plate

Najveći udeo u toj sumi čine plate direktora – čak 44,5 miliona dinara. Niko,po svemu sudeći, ne kontroliše kolika će im zarada leći na račun svakog meseca,a trebalo bi, jer jevlada još pre dve godine ograničila visinu plata u javnom sektoru.

Zakon o utvrđivanju maksimalnih zarada propisuje da najviša plata može da iznosi 162.740 dinara. To se između ostalog odnosi i na preduzeća u kojima država ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50 odsto kapitala ili više od polovine glasova u upravnom odboru, kao i u drugim firmama u kojima javna sredstva čine više od polovine ukupnih prihoda, piše Politika. Jedino se, za sada, Agencija za privatizaciju dosetila da taj zakon treba primeniti, ali je direktorima dala lufta godinu i po da primaju plate po starom. Pošto je, međutim, analizirala zarade menadžera u preduzećima, u kojima ima većinski kapital, u maju ove godine je izmenila propis kojim je naložila privremenim zastupnicima kapitala da plate direktora u tih 176 preduzeća usklade sa maksimalnim zaradama u javnom sektoru.

"Za zakonitost rada u privrednim društvima odgovaraju organi upravljanja preduzeća u skladu sa zakonom, a to su direktori i članovi nadzornih odbora. Međutim Agencija ne sme da ostane pasivna s obzirom na to da imenujemo i kontrolišemo rad privremenih zastupnika kapitala u subjektima privatizacije", kažu u Agenciji za privatizaciju.

BIP je jedno od 65 preduzeća u restrukturiranju u kojima od prošlog meseca važe nova pravila. Milivoje Draganić, direktor ovog preduzeća, Agenciji za privatizaciju je svojevremeno prijavio platu od oko 250.000 dinara.

Mada za Politiku kaže da je primao 210.870 pre nego što mu je nadzorni odbor prošlog meseca u skladu sa preporukom Agencije smanjio na 170.000 dinara.

Proporcionalno su umanjene i zarade izvršnih direktora, napominje Draganić i dodaje da je BIP jedno od malobrojnih preduzeća u restrukturiranju koje ne živi od subvencija, jer redovno izmiruje plate i posluje sa dobitkom, i nije mu pravo da se firma koju vodi svrstava u isti koš sa gubitašima.

Po istom osnovu umanjenje plate sleduje i Pavelu Petroviću direktoru Hipola iz Odžaka, koji mesečno prima 230.000 dinara.

Istu sudbinu deli i Goran Pejčić direktor „Azotare” iz Pančeva, koji je Agenciji za privatizaciju prijavio platu od 194.000 dinara. Ovo preduzeće nije u restrukturiranju, ali spada u grupu u kojoj Agencija za privatizaciju ima većinski kapital i može da naloži umanjenje zarada.

Šta sa onih 97 preduzeća u restrukturiranju koja posluju sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom u kojima organe upravljanja imenuje subjekt privatizacije ili vlada? Ko njih kontroliše?

Direktor „Galenike” Živomir Novaković prijavio je Agenciji za privatizaciju platu od 340.000 dinara, a Agenciji za borbu protiv korupcije je naveo da prima 305.000 dinara. Imovinsku kartu je prijavio u februaru ove godine, kada je uveliko bilo na snazi ograničenje zarada. Dotle se plate preostalih 12 direktora ovog gubitaša kreću u dozvoljenim granicama – od 117.000 do 160.000 dinara.

Nešto manju platu ima Zoran Vasiljević, direktor Fonda „Ineks intereksport” iz Beograda. On mesečno zarađuje oko 260.000 dinara, odnosno toliko je prijavio Agenciji za privatizaciju. Ako je za utehu ova firma je prošlu godinu završila sa dobitkom, što je retkost među preduzećima u restrukturiranju. Da li je od Vasiljevića neko tražio da smanji platu nismo dobili odgovor.

Istina, većina firmi u restrukturiranju je u problemima. Radnici su na minimalcu, zarade im kasne. Šta vredi što je Bošku Slavkoviću, direktoru Fabrike vagona iz Kraljeva plata na papiru 158.000 dinara, kada niko u tom preduzeću nije primio dinara od avgusta 2012.

Prema Zakonu o utvrđivanju maksimalnih zarada u javnom sektoru za njegov nadzor zaduženo je Ministarstvo finansija. Pitali smo zašto nisu kontrolisali visinu plata, ali odgovor nismo dobili.

Takođe i od Uprave za trezor tražili smo da nam kažu kako im je promaklo da zaposleni u preduzećima nad kojima država ima direktnu ili indirektnu kontrolu dve godine primaju plate koje su iznad dozvoljenog limita.

Uprava za trezor ima mehanizme i lako može da ih proveri. Registar zaposlenih u javnom sektoru između ostalog sadrži sve podatke o zaposlenima, kao i iznose isplaćenih na ime svih primanja zaposlenih, izabranih i angažovanih lica u preduzećima u kojima država ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od polovine kapitala. Odgovor nije stigao.