Kako će država uištedeti 800 mil $?

Toliko državu godišnje koštaju firme u restrukturiranju, izjavio je danas ministar privrede, Dušan Vujović, u Novom Sadu.

"Novim zakonskim rešenjima će biti pre svega omogućeno da se 584 firme u portfoliju Agencije za privatizaciju "u rekordnom roku privatizuju i nađu svoje mesto na tržištu ili odu u stečaj", kazao je Vujović u Regionalnoj privrednoj komori, na trećoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o privatizaciji i Izmenama i dopunama zakona o stečaju.

Podsetivši da je od tog broja 161 preduzeće u restrukturiranju, ministar je rekao novinarima da više nećemo imati to stanje produženog restrukturiranja, kojim se "poveriocima ne daju njihova prava a radnici se drže u iluziji da imaju radno mesto a u stvari ga nemaju".

Time se oslobađaju državna sredstva, objasnio je on i dodao da, po procenama Ministarstva privrede i na osnovu analiza Svetske banke, državu firme u restrukturiranju "koštaju 800 miliona dolara godišnje".

Izlaskom iz tog stanja "čistilišta" biće smanjeni troškovi i "ljudi će ili potražiti drugi posao, ili početi normalno da proizvode ili privređuju", kazao je Vujović napominjući da se tako oslobođeni državni resursi mogu iskoristiti za ekonomski rast zemlje, zapošljavanje i opšti boljitak.

Povodom rešavanja problema 24 sporne privatizacije, naveo je da su sve privatizacije ravnopravne, uključujući i one na koje su određene institucije u zemlji i svetu imale primedbe. Novi zakon daje mogućnost da sve privatizacije ponovo budu posmatrane i prođu test koji nudi zakon, kao i da sve sumnje u tom pogledu budu uklonjene.

Zakonom se omogućava da sve privatizacije budu urađene transparentno, da se poštuje "kvalifikacija onih koji žele da privatizuju", da se primenjuju domaće zakonske odredbe, kao i da se poštuju odredbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Kada je reč o izmenama Zakona o stečaju, Vujović je istakao da bi stečaj po novim propisima trebalo da bude brži, efikasniji i transparentniji proces, koji je "postupak lečenja problema" a ne da se koristi za nestanak preduzeća sa privredne scene.

Biće i omogućeno poveriocima da u procesu stečaja aktivnije određuju stečajne upravnike, kao i da snose troškove tog procesa "zarad boljitka budućeg poslovanja". Neke firme će posle toga nestati, ali neke će pronaći nove vlasnike, menadžment i nova radna mesta, objasnio je ministar, najavljujući ubrzaniji stečajni postupak koji će firmama doneti rešenje.

Vujović je napomenuo da je lani samo 147 firmi potražilo izlaz u stečaju "a za taj proces ih je zrelo mnogo više", i dodao da je namera da, bez automatskog stečaja, mnoge firme potraže izlaz.

Vršilac dužnosti direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Ivana Matić, izjavila je da se predlaže da automatski stečaj bude ponovo uveden, ali tako da bude usaglašen sa odgovarajućim odredbama Ustavnog suda Srbije.

To znači da bi za preduzeća koja budu šest meseci u blokadi, Narodna banka dostavljala obaveštenje sudovima o prinudnoj naplati a sudovi bi potom pokrenuli prethodni stečajni postupak.

Matićeva je napomenula da je, prema saznanjima te agencije, više od 30.000 preduzeća u Srbiji blokirano i dodala da se ne smatra da bi sva ona trebalo da idu u stečaj "u smislu bankrotstva".

"Smisao stečaja nije samo bankrotstvo, nego i postupak reorganizacije, kako bi privredni subjekat nastavio da živi", istakla je.

Prethodno su nacrti ta dva zakona predstavljeni u Nišu i Beogradu a iduće nedelje će tim povodom ministar Vujović i njegovi saradnici gostovati u Kragujevcu. Javna rasprava će trajati do 14. jula a, kako je napomenuo Vujović, očekuje se da će do kraja idućeg meseca biti zaključen čitav taj proces u Skupštini Srbije.