"Niko nema deficit kao Srbija"

"Prema našim procenama deficit bi mogao da iznosi 2,8 milijardi evra, odnosno da bude na 8,7 odsto BDP-a, što je znatno više od ionako visokih ranijih prognoza. Gotovo da neće biti države u svetu koja će imati veći budžetski deficit, svakako je neće biti u Evropi", rekao je Vučković u Kažiprstu B92.

Vučković navodi da je Srbija sve bliže predstečajnom stanju, a ako se ništa ne promeni dospeće do javnog duga u iznosu od čak 80 odsto BDP-a.

"Međunarodna praksa pokazuje da od četiri države sa tolikim nivoom duga, tri upadaju u krizu javnog duga, na neki način u stanje bankrota. Ako se nešto ne promeni, moramo da se uzdamo u ludu sreću da ćemo biti ona jedna od četiri, a to nikada nije dobar plan", kaže Vučković.

On ističe da stvar nije bezizlazna i da se odavno zna šta treba da se uradi, jer je sistem bolestan i odavno pogrešno postavljen.

"Stalno vrtimo istu priču. Apsolutno se zna šta i kako treba da se uradi, a uporno se odlaže. Godinama pričamo isto i već je malo dosadilo. Opravdanja za dalje odlaganje nema, jer je logično da sada postavimo temelje za zdraviju politiku", kaže Vučković.

On upozorava da ako Srbija upadne u krizu javnog duga, neće biti vremena za finija prilagođavanja za normalnu politiku, već bi stvari mogle da se otrgnu kontroli.

"Morali bismo na silu da rešavamo probleme, a to znači veće posledice i za ekonomiju i politiku. Pred nama bi bili dodatni pad privredne aktivnosti, porast nezaposlenosti, oštru depreseijacija deviznog kursa", kaže on.

Vučković kaže da Srbija ipak beleži solidne rezultate u nekiom oblastima, da je inflacija nezabeleženo niska za naše prilike, da je devizni kurs stabilan, kao i da je dobra dinamika uvoza i izvoza, odnosno da je uvoz pokriven 75 odsto izvozom.

Na drugoj strani, BDP stagnira, privredna aktivnost je na nuli, sa izgledima da krajem godine Srbija sklizne u recesiju.

"To su kontradiktorne slike i trebalo bi menjati. Još nije sazrela svest da već sada moraju da se naprave nepopularne mere", kaže Vučković.

Na pitanje kod koga ta svest treba da sazri, on odgovara - na mestu gde se donose odluke u Vladi.

Vučković kao prvi test vidi rebalans budžeta, a odmah zatim i pripremu budžeta za narednu godinu, što su i poslednje šanse da se uspostavi zdravija dinamika, ali i da se stranim kreditorima pošalje poruka da Srbija ima plan i na srednji rok.

"Javna preduzeća su prepreka za konsolidaciju. Priče o platama i penzijama nemaju smisla ako se ona ne stave na noge. Treba štedeti na svakom mestu, nastaviti u dobrom smeru sa javnim nabavkama, preispitati politiku subvencija, štedeti na nivou dnevnica i službenih putovanja, ali to je više simbol i velike uštede ne treba tu očekivati", kaže Vučković.

Navodeći da su zabeleženi neki pomaci u Poreskoj upravi, koji obećavaju jaču borbu protiv sive ekonomije, Vučković kaže da zahtevi za usporavanje reformskih zakona ne stoje.

"To mora da se završi tokom leta", kaže on.

Vučković je nekoliko puta istakao da Vlada ne bi smela da koristi poplave kao opravdanje.

"Ne vidim direktnu vezu između rebalansa budžeta i poplava. Ne bi trebalo da mislimo da bi bez poplave sve bilo sjajno. Poplave će dati negativan doprinos u proizvodnji struje, uticaće i na poljoprivredu, ali ne tako snažno koliko se u prvi mah činilo. Deluje mi da sada zbog toga postoji jedno odlaganje koje ne bi trebalo dešava. Vlada je mogla da poplavu iskoristi za brže rešavanje problema", rekao je on.