Koga će kazniti za muvanje s mesom?

Nadležni poručuju i da će svi za koje se utvrdi da su se bavili zloupotrebama u trgovini na tim tržištima, biti imenovani i kažnjeni.

Ministar trgovine Rasim Ljajić putuje u Moskvu da bi s ruskim vlastima razgovarao o prevazilaženju problema s mesom iz Srbije. Kako je saopštilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ljajić će razgovarati s ministrom poljoprivrede Rusije Nikolajem Fjodorovom. Prisustvovaće i čelnici veterinarskih inspekcija Srbije i Rusije, koji će razmeniti neophodnu dokumentaciju i informacije da bi na licu mesta bili razmotreni svi uzroci koji su doveli do problema s izvozom mesa iz Srbije u Rusiju i predložene mere za njegovo hitno rešavanje.

I ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković očekuje brzu normalizaciju izvoza svinjskog mesa u Carinsku uniju Rusije, Belorusije i Kazahstana. Ona je naglasila da se šteta zbog obustave još utvrđuje.

"Istražni organi će u najskorije vreme utvrditi pravu istinu o tome da li je bilo eventualnih zloupotreba prilikom izvoza mesa na rusko tržište, a krivci će biti identifikovani i sankcionisani", rekla je ministarka, dodajući da su predstavnici veterinarske službe u Srbiji u svakodnevnom kontaktu s kolegama iz Rusije da bi se otklonio nesporazum i normalizovao izvoz.

Ona je podsetila na to da se ograničeni izvoz odnosi na pojedine proizvode od svinjskog mesa, i to na meso bez kostiju, svinjske kožice i masnoće jestivih organa, dok zabrane na druge prerađevine nema.

"Nastavlja se normalan izvoz svinjskog mesa u trupovima, polutkama i četvrtima, odnosno mesa na kojem je vidljiv žig Veterinarske inspekcije", rekla je Snežana Bogosavljević Bošković.

Ministarka poljoprivrede je istakla da se još radi na proceni štete koja je nastala zbog zabrane izvoza pojedinih proizvoda od svinjskog mesa. Ona nije precizirala kolika bi šteta mogla biti, navodeći da je ogromna, ali da je šteta naneta i ranije uspostavljenim poslovnim odnosima Srbije i Rusije, odnosno zemalja Carinske unije.

"Gore od materijalne štete je to što je neodgovornošću pojedinih biznismena narušen imiy Srbije kao dobrog poslovnog partnera. Šteta je što smo pokvarili ugled kod Rusa, ali i kod bilo kog kupca. Naravno, najgore je što će se to odraziti na tržište koje je budućnost srpske privrede, a to je tržište Carinskog saveza", kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Miladin Ševarlić.

Ševarlić podseća na to da Srbija, osim ovog i tržišta regiona, i nema gde drugde da plasira svinjetinu jer joj Evropska unija, recimo, ne dozvoljava izvoz zbog vakcinacije svinja protiv bolesti svinjske kuge, koju još uvek sprovodimo. Na žalost, poljuljano poverenje kod naših najboljih ali i najzahtevijih kupaca, moglo bi se odraziti i na izvoz drugih vrsta mesa za koje imamo izvozne dozvole. Recimo, možemo u EU izvoziti juneće meso, to jest „bebi-bif”, po preferencijalnim uslovima, ali je i na taj status sada bačeno negativno svetlo. Zbog smanjene proizvodnje ove godine, neizvestan je plasman i stotinak tona junetine, iako izvozna kvota iznosi 8.875 tona.

Da bi se ona dostigla, potreban je godišnji tov oko 100.000 grla, dok u Srbiji sada ima između 15.000 i 20.000 grla. Em nemamo dovoljnu proizvodnju, em kaljamo ugled kod stranih kupaca, ne samo svinjskog već i junećeg mesa. Podsetimo, u izveštaju ruske veterinarske službe, nepravilnosti su evidentirane i u klanicama i objektima u kojima se čuva i junetina.

I Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije, potvrđuje da su ruske službe suspendovale samo jednog proizvođača iz Srbije za kojeg postoji sumnja da je meso koje je uvozio iz Evropske unije prepakivao i izvozio u Rusiju kao da je u pitanju roba proizvedena u Srbiji. Ona dodaje i da su srpske vlasti tog proizvođača blokirale i da se sada sprovodi detaljna istraga o celom slučaju.

"Nema opšte zabrane. I sada mogu da se izvoze polutke, četvrtine i drugi delovi koji na sebi imaju žig veterinarske inspekcije koji pokazuje da je meso poreklom iz Srbije. Ti žigovi se stavljaju na liniji klanja, gde su naši inspektori", kaže Čelebićanin. Prema njenim rečima, ruske vlasti su sada zabranile izvoz mesa više obrade - bez kože i odvojeno od kostiju recimo - na kojem nema žiga. Na takvom mesu se, inače, žig zamenjuje deklaracijom, i srpski proizvođači su do sada mogli i ovakvo meso da izvoze u Rusiju, ali je to sada zabranjeno.

Veterinarska inspekcija, kako kaže, ima tri inspektora koja su stalno angažovana u fabrici koja je pod sumnjom da je u Rusiju slala meso iz EU. Međutim, ti inspektori su na linijama za klanje, gde kontrolišu postupanje sa mesom, kao što je rasecanje i slično. Kada se meso obradi, ono se u blokovima težine od 15 do 20 kilograma duboko zamrzava i zatim se takvo meso prebacuje u hladnjače u kojima se transportuje u inostranstvo.

Kako primećuje načelnica, kada je meso duboko zamrznuto u blokovima, veterinarski inspektor ni na jedan način ne može da utvrdi da li je to upravo ono meso koje je sišlo sa proizvodne trake. Prema papirima u konkretnoj fabrici, sav promet mesa, odnosno ulaz zaklane stoke, količina zamrznutog mesa i transportovana roba se slažu.