Jačanje privrede na putu ka EU

Tokom procesa pregovora o punopravnom članstvu u EU, srpska privreda će dobiti ujednačene standarde za poslovanje, slobodnije i transparentnije trzište, unapređenu infrastrukturu i bolji pristup tržištima ne samo u EU, već i šire, kao i perspektivu za nove investicije i veći izvoz, izjavila je Tanjugu posebna savetnica Ministarstva privrede Ana Trbović.

Srbija će morati da ubrza usklađivanje sa različitim standardima EU i to može zaista da promeni određene privredne grane, kao na primer građevinsku industriju, gde se sada tradicionalno najviše koristi cement, a u Uniji se on već manje koristi zbog novih materijala, objasnila je ona.

U oblasti zaštite životne sredine, moraće da se primene novi standardi koji će zahvatiti jedan dobar deo privrede, gde će morati da se uloži u dodatno precišćavanje otpadnih voda ili vazduha, a to je nešto što se uvek ostavlja za kraj zato što je skupo, kazala je Trbović koja je i dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).

"Dobra vest je da EU ima fondove koji pomažu privredi da ove standarde dosegnu", kazala je ona i dodala da Srbija sada, pored redovne pomoći EU za tehničko usklađivanje, ima pristup IPA 2 fondovima, koji su namenski za infrastrukturu i za poljoprivredu, koja treba da se osavremeni i samim tim biće produktivnija.

"Naravno, kada postanemo članica EU, imaćemo pristup fondovima koji se posebno odnose na pomoć poljoprivrednicima i to će verovatno biti najveći efekat članstva u EU. Kada smo na FEFA radili studiju o efektima integracije u EU, zaključili smo da će najveći dobitnici biti naši poljoprivrednici jer će dobiti mnogo veća sredstva", ocenila je ona.

Trbovićeva je rekla da umesto nekih 190 miliona evra godišnje, koje je Srbija do sada dobijala za usluge eksperata za pomoć raznoraznim institucijama i za mali broj infrastrukturnih projekata, sada se očekuje više novca za infrastrukturu.

"I tu opet imaju priliku domaće firme da se prijave na tenderima i učestvuju u građevinskim projektima, pošto očekujemo da će najzad da se otkoči proces javnih nabavki i da ćemo moći da ulažemo mnogo više i u železnice i u puteve. Postoje sredstva koja je davno odobrila Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)", podsetila je Trbovićeva.

Sada, nažalost, zbog poplava postoji dodatni razlog da se ta sredstva, koja su već odobrena, iskoriste na pravi način, da se podigne infrastruktura, ocenila je Trbovićeva.

"A samim tim očekujemo više investitora, pošto je njima bitno, koliko brzo njihov proizvod može da dođe do određenog izvoznog tržišta, i za većinu proizvoda uvek je jeftinije za prevoz koristiti reku ili železnicu, nego kamione", objasnila je specijalna savetnica Ministarstva privrede.

Pošto je Srbija kandidat za članstvo u EU, ona je time obezbedila sebi ulaznu kartu za pojedine programe EU, van onoga što nasa država dobija kao zemlja - kandidat za članstvo u EU i to su programi na koje se prijavljuju sve države članice, rekla je sagovornica Tanjuga.

Najpoznatiji program EU bio je nekad FP7, a sada ima naziv Horizont 2020, gde srpski naučnici mogu zajedno sa naučnicima iz cele Evrope, da učestvuju u projektima i gde smo mi dobili, značajna sredstva kao država.

"S druge strane, mi sada takođe imamo saradnju sa EU u oblasti preduzetništva, tako da već par godina u Srbiji postoji nešto što se zove evropska mreža za preduzetništvo, koja pomaže našim privrednicima, daje im kontakte, poslove za izvoz, što je jako značajno", objasnila je Trbovićeva.

Finansijski gledano, najveći pomak je napravljen kada je najzad na osnovu jedne regionalne inicijative sa EU napravljen Fond za rastuća preduzeća, koji je na snazi od pre nekih mesec dana.

"Radi se o 77 miliona evra, i to je za preduzeća kojima treba zajam između jedan i 10 miliona evra koja su već pokazala određeni rast i trebaju im sredstva za dodatan rast i taj program sprovodi EBRD", navela je ona i napomenula da stručnjaci EBRD-a odobravaju zajmove ukoliko zaključe da neko preduzeće ima potencijal za razvoj.

Za uzvrat EBRD dobija udeo u vlasništvu i mogućnost da kasnije, kada preduzeće poraste i razvije se ili proda svoj deo prvo tom preduzeću od koga ga je kupilo ili nekom trećem licu, što je dobro i za jednu i za drugu stranu, pojasnila je Trbović.

Uskoro treba da počne sa radom fond za osnivanje i razvoj inovativnih preduzeća i to su ona preduzeća, koja kreću sa dobro idejom za proizvod, a treba im novac za početak, najavila je dekan FEFA.

Objašnjavajući šta su fondovi EU po strukturi, Trbovićeva je navela da je veći deo te finansijske pomoći potpuno besplatan, a ostatak su, u stvari, povoljni krediti i to zato da bi ti programi bili održivi i da bi ta preduzeća to više cenila.