Koliko nas košta "fića"?

Fijat automobili Srbija (FAS) samo tokom prošle godine dobio je skoro 51 milion evra ili precizno 5.880.861.811 milijardi dinara od Vlade Srbije, pokazuju nedavno objavljeni podaci Ministarstva privrede.

Istovremeno, tokom čitave 2013. neto dobit kragujevačke fabrike italijanskog auto-giganta dostigla je 1,13 milijardi dinara, što je skoro 10 miliona evra, odnosno pet puta manje od iznosa raznih donacija i refundacija koje je Fijat dobio od Srbije.

Srbija je suvlasnik FAS-a, u kojem poseduje jednotrećinski udeo, što znači da joj od pomenutih 1,13 milijardi pripada oko 377 miliona dinara ili oko 3,3 miliona evra. To naravno pod uslovom da je FAS dobit delio vlasnicima, a ne da je reinvestirao, što je malo verovatno, te pod drugim uslovom da ugovorom sa torinskim proizvođačem, koji uprkos obećanjima Vlade i dalje stoji sakriven od javnosti, nije predviđeno nešto drugo.

Čak i da je Srbija od Fijata dobila pomenuta 3,3 miliona evra, to bi značilo da bi joj ovim tempom bilo potrebno više od 15 godina da vrati ono što je u FAS uložila samo tokom prošle godine. Ipak, računica nije toliko jednostavna, jer je u Srbiju sa Fijatom stigao i niz drugih kompanija auto-komponentaša, koje za svoje pogone nisu uvek dobijale tako velikodušne subvencije kao proizvođač slavnog "fiće“. To znači da budžet od njih ostvaruje poreske prihode koje inače ne bi imao, a radna mesta i u tim i u Fijatovim halama znače manje ljudi na birou za zapošljavanje i posledično, veće prihode od PDV-a. Uz to, budući da je Vlada Srbije vlasnik trećine FAS-a, sva njena ulaganja u infrastrukturu i opremu zapravo su ulaganja u sopstvenu fabriku, pa bi prilikom eventualne prodaje FAS-a državi pripala trećina prodajne cene, čime bi se verovatno i ova ulaganja povratila. Naravno, i to opet pod uslovom da tajnim ugovorom nije predviđeno drugačije.

U listu nepoznanica ubacuje se i to da je od 2011. godine, kada je Fijat počinjao proizvodnju u Srbiji, država skinula sve namete na uvoz auto-delova i komponenti. Obračunska osnovica za taj uvoz je nula, a sve ostale obaveze prema Carini u prošloj godini FAS su koštale oko 700 miliona dinara, dok je ukupan izvoz te kompanije dostigao 1,5 milijardi evra, čime je ubedljivo prvi na listi srpskih izvoznika.

Zbog svega ovoga, kao i zbog toga što Fijatova proizvodnja u Kragujevcu još nije dostigla svoj puni kapacitet, teško je izračunati da li se oživljavanje srpske auto-industrije do sada pokazalo isplativim ili neisplativim.

Ugovorom je predviđeno da će torinski div uz 500L u Kragujevcu proizvoditi i drugi model automobila, ali se na to još čeka. Ako se i taj deo dogovora ostvari i novi model bude jednako uspešan kao što je to ovaj, nema sumnje da postoji potencijal da čitav aranžman za Srbiju bude vrlo profitabilan. Pogotovo ako prisustvo proizvođača auto-komponenti, uhodana transportna mreža i kompetentna radna snaga budu privukli još neko veliko ime iz auto sveta da uloži u Srbiju. Ali, moguće je i da se ništa od toga ne ostvari.

Upravo zbog toga, Vlada Srbije, odnosno ministarstva privrede i finansija trebalo bi da konačno obelodane ugovor sa Fijatom i da izađu sa preciznim proračunom dosadašnje isplativosti ovog ulaganja. Taj posao je suviše veliki da bi bio ignorisan. Pomenutih 51 miliona evra koliko je dato Fijatu 2013, predstavlja polovinu novca koji je ove godine trebalo da bude prikupljen naplatom solidarnog poreza. To je i četiri puta više od ukupnih donacija pristiglih na račune Vlade Srbije za pomoć od poplava (1,5 milijarda dinara), što je novac koji su zajednički skupili svi građani Srbije, privreda i brojni ino-donatori.

Zbog toga nije ni čudo što stručnjaci smatraju da bi u ovom pitanju morala da postoji potpuna transparentnost.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za Danas da "čist sabirak pokazuje da Srbija nije imala direktnu korist, jer je razlika između uloženog i dobijenog prilična“, ali da je za konačni zaključak potrebno imati više informacija.

"Posredno smo možda i imali korist, jer je zahvaljujući prodaji Fijatovih vozila poboljšan uvozno-izvozni bilans, dobili smo i realno zaposlene ljude u Kragujevcu, taj grad je oživeo, a tu su i dobavljači koji rade za Fijat i zapošljavaju ljude. Uz to, poboljšanje imidža zemlje zbog dolaska Fijata moglo bi da dovede i do dolaska drugih investitora, naročito iz Italije", smatra Atanacković. Prema njegovim rečima, bilo bi korisno kada bi Vlada objavila ugovor sa ovim proizvođačem, iako dodaje da je moguće da se ugovor krije jer investitori ne žele da se uslovi pod kojima su došli u Srbiju otkrivaju njihovoj konkurenciji.

"Ali to bi zapravo za Srbiju bilo dobro, jer bi drugi investitori onda videli da je Fijat ovde dobio više nego što je izgubio, što se vidi iz ovih podataka, pa bi onda i oni došli", dodaje Atanacković.

Konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević kaže, međutim, da bi iz svega trebalo "izvući naravoučenije da ubuduće vlast ne treba da potajno sklapa darežljive sporazume, jer onda nikada nećemo naučiti kako stvari treba raditi“.

"Ovo je za Fijat svakako bio uspešan posao. Oni su prvo ovde prodavali svoje automobile, a pa su dobili velike pogodnosti od države, pa im sada i dalje subvencionišemo cenu vozila. Fijat nema nikakvog interesa da svoju dobit ostavlja ovde, već je može odmah izneti u Italiju. A da li je ovo uspešan posao za nas? To je teško utvrditi, jer mi i dalje ne znamo šta je u stvari Fijatu tačno dato", kaže Kovačević.