Rod jagode i trešnje izgubljen

To je ocenio profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, koji je agenciji Beta kazao da će štete od poplava sigurno biti velike i dalekosežne, ali, kako je naglasio, hrane za domaće tržište će biti dovoljno jer područje Vojvodine nije pretrpelo toliku veliku štetu od poplava.

"Posledica će svakako biti i to po smanjenje i pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa, odnosno smanjenje izvoza pre svega voća i povrća", kazao je Ševarlić.

On je precizirao da su u ravničarskim krajevima povrtarske kulture bez obzira da li su bile u plastenicima ili na otvorenom, uništene poplavnim talasima, a voće je stradalo, jer je na brdsko planinskim delovima pored kiše bilo i snega.

"U svakom slučaju mi smo praktično izgubili rod dve prve voćne kulture, visokocenovne i dohodovne trešnje i jagoda, i to ne samo na poplavljenom području već i van njega zbog kišne sezone", kazao je Ševarlić koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Prema njegovim rečima, zbog poplava velike štete će biti i u stočarstvu, jer je poplavni talas odneo odredjen broj grla stoke, a posledice će pretrpeti i pčelari zato što su im košnice uništene jer su ih izneli na pašu po pravilu blizu reka i potoka.

"Biće šteta i po osnovu obaveznog presejavanja posle povlačenja vode sa poplavljenih područja uništenih prolećnih kultura kao i kukuruza na zasejanim površinama.Verovatno će se ponovo morati zasejavati sa nekim ranijim sortama zrenja grupe fao 200 ili 300 kako bi se vegetacioni ciklusi završili do kraja vegetacionog perioda", objasnio je Ševarlić.

On je naglasio i da je za svaku zemlju, a posebno Srbiju s obzirom na ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi, teško da preduzme odgovarajuće mere radi potpunog eliminisanja negativnih uticaja ovakvih klimatskih posledica.

Ševarlić je naveo da Srbija mora da sačini programe i projekte po kritetrijumima prvenstva koje treba da realizuje u slučaju eventualnih novih elementarnih nepogoda kako bi imala što manje štete.

Prema njegovim rečima to je uredjenje vodotoka, izgradnja mikroakumulacija u brdsko-planinskom području da bi se zaustavili prvi bujični talasi i da se završe višenamenske akumulacije na više mesta u Srbiji koje imaju veće kapacitete za apsorbovanje suvišnih voda u ovakvim ekstremnim vremenskim situacijama.