Rizičnija banka - veća premija

To bi značilo različite stope obračuna premije u zavisnosti od stepena rizičnosti poslovanja pojedinih banaka.

"Sadašnji sistem sa nediferenciranom stopom nije usaglašen sa osnovnim principom osiguranja a to je da premija osiguranja zavisi od verovatnoće nastanka osiguranog slučaja", kazala je sekretar Odbora za bankarstvo PKS Branislava Žunić. Kako je Žunićeva navela, diferencirana stopa premije osiguranja bi uvažila različite stepene rizika koje imaju banke i bila bi u skladu sa evropskom direktivom i praksama pojedinih zemalja u okruženju.

Ona je rekla da su do sada banke u Srbiji pored početne premiju u iznosu 0,3 odsto novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke, plaćale i tromesečna premija od 0,1 odsto koja se obračunava na osnovu prosečnog stanja osiguranih depozita u banci u prethodnom tromesečju, ali da ove i sledeće godine moraju da plaćaju i vanrednu premiju.

"U decembru 2013. Agencija za osiguranje depozita donela je odluku da 2014. i 2015. banke moraju da plaćaju i vanrednu premiju po stopi od 0,5 odsto na istu osnovicu koja se primenjuje i za obračun tromesečne redovne premije, što je značajno povećalo troškove poslovanja banaka", podsetila je ona.

Kako je kazala "banke su u prvom kvartalu ove godine na ime vanredne premije već dale 5,7 miliona evra, dok je redovna premija osiguranja bila 11,5 miliona evra".

Kako se procenjuje, banaka će zbog uvođenja vanredne premije ove godine, ukoliko se bitno ne promene depoziti koji ulaze u osnovicu obračuna, u fond za osiguranje depozita platiti ukupno 68,7 miliona evra, što je 50 odsto više nego prethodne godine.

Žunićeva je ocenila da je odluka o plaćanju vanredne premije, koja je uvedena kako bi se obezbedila dodatna sredstva za isplatu depozita jer su neke banke uvedene u stečaj, doneta u vreme kada su banke već imale usvojene finansijske i poslovne planove za ovu godinu i nisu računale na uvećanje troškova po tom osnovu.

"Zbog toga je potrebno naći rešenje da se troškovi osiguranja depozita pravednije rasporede, uvažavajući rizik poslovanja banaka", kazala je ona i dodala da bi uvođenje diferencirane premije bio korak ka konsolidaciji i ukrupnjavanju bankarskog sektora u Srbiji. Predstavnica stručnog sektora Narodne banke Srbije (NBS) Marija Ranđelović kazala je da do sada ta služba centralne banke nije razmatrala pitanje diferencirane premije, ali da je njihov stav da njeno uvođenje u trenutnoj situaciji nije najbolje rešenje.

Ranđelovićeva je kazala da odluka o diferenciranoj premiji zavisi i od stava rukovodstva NBS.

Pomoćnica direktora Agencije za osiguranje depozita Lidija Perović kazala je da više od 60 odsto sistema osiguranja depozita u svetu ne koristi diferencirane premije i ocenila da sa njihovim uvođenjem treba biti oprezan, dodavši da će UO Agencije razmatrati inicijativu za uvođenje diferencijalne stope premije.

Petrovićeva je navela da se sada analizira rad Agencije i sistema osiguranja depozita, odnosno detaljno ispituju mehanizmi kako da se pravovremeno reaguje da bi se problemi u bankama prepoznali i na vreme rešili i da se samo u krajnjem slučaju aktivira sistem osiguranja depozita.

"Novi sistem osiguranja depozita, na kome se intezivno radi, biće predstavljen u drugoj polovini godine", rekla je ona.